Rembrantovo ogledalo – Kim Devero

od lanavujicic
Rembrantovo ogledalo - Kim Devero

Rembrantovo ogledalo“ je jedno mogu slobodno reći vanvremensko delo mlade autorke Kim Devereux (prev. Kim Devero), romanopisca i režisera kratkih filmova, za koje je dobila mnogobrojne nagrade uključujući i prestižnu nagradu Emi. Diplomirala je istoriju umetnosti i englesku književnost na Univerzitetu u Edinburgu.

MOJ SINOPSIS

O Rembrantovom životu postoje mnogi spisi i bibliografije. Spisateljica Kim Devero, rukovodeći se tim spisima, ispričala nam je jednu veoma dramatičnu priču o jednom od najčuvenih slikarskih  majstora. Veoma mlad je ostao udovac što je uticalo na njegov život i njegov rad. Međutim, u njegovom životu postojale su još dve žene, Gertje i Hendrikje, koje će ga vratiti u život i nadahnjivati da se vrati svom radu. Svako njegovo delo ispričaće nam jednu svoju priču.

Kim Devero pokušaće da nam dočara ko je bio Rembrant, ko su bile sve njegove žene i koliko je on bio posvećen svojim delima. Pripremite srce za jednu veoma dramatičnu priču i maramice za suze, jer ovu priču će nam pripovedati umetnost, ljubav, život i smrt.

MOJI UTISCI O ROMANU „REMBRANTOVO OGLEDALO“

Ako postoji neko ko nije toliko upoznat sa životom i delima ovog slikarskog genija, ovo je idealna prilika da se kroz ovu knjigu upozna sa tim. Zaista, ovo nije samo običan roman, već je pisan na osnovu nekih činjenica koje su poznate o slikaru. Zna se da je imao prvu ženu Saskiju sa kojom je imao jednog sina Titusa. Rano je izgubio ženu koja mu je bila ljubav i muza u njegovom stvaralaštvu. Izgubivši nju, činilo se da je izgubio sve. U njegovom životu pojaviće se dve žene koje će ga izvući iz tame u koju je upao, ali i nadahnuti mu novu volju da nastavi sa svojim radom.

Ovo je zaista jedna veoma potresna priča protkana dubokim emocijama i strašću. Pre svega je namenjena svim ljubiteljima umetnosti i velikim romanticima. Priča je prepuna fantastičnih desktiptivnih momenata kroz koje se mogu ne samo stvoriti slike njegovih dela, već i osetiti emocije koje je slikar želeo da prenese. Rembrant je voleo da se poigrava sa svetlom i to je izuzetno lepo opisano u ovom romanu. Zaista moja velika naklonost spisateljici za ovakav njen uspeh u tome. Pretpostavljam da joj je to bila i namera, tako da je u tome i više nego uspela.

Rembrant je bio zaista veliki majstor kome su se mnogi drugi umetnici klanjali. Evo šta je Vinsent Van Gog rekao u pismu bratu Teu 1884. godine o Rembratovoj „Jevrejskoj Nevesti“:

„Možeš li da zamisliš, a ja to najozbiljnije mislim, rado bih dao deset godina života kad bih mogao da sedim ovde, pred ovom slikom, dve nedelje jedući samo suvu koru hleba.“

Jevrejska nevesta (poznato i kao „Isak i Reveka“), 1665-1669 – Rembrant, Nacionalni muzej, Amsterdam
Jevrejska nevesta (poznato i kao „Isak i Reveka“), 1665-1669 – Rembrant, Nacionalni muzej, Amsterdam

Prvo sam pomislila da će ovo biti jedan bledunjav roman, previše mlak za moj ukus i jedan od „onih“ mnogobrojnih, ali sam se u tome i te kako prešla. Svakome ko voli roman „Devojka sa bisernom minđušom“ Trejsi Ševalije, ova knjiga mu se može dopasti možda i više. Za razliku od Trejsi, ova spisateljica se malo slobodnije poigrala i erotikom u ovom istorijskom-bibliografskom romanu i to učinila sa pravom dozom svega.

Kroz ovu knjigu autorka je opisivala nastanak nekih od najvećih Rembrantovih dela. Da bi vam bilo lakše da stvorite sliku ukoliko budete čitali ovu knjigu, evo nekih Rembrantovih dela koja se spominju u knjizi:

Ima i previše citata koje bih izdvojila, ali evo ih neki meni najzanimljiviji:

Rembrant okreće njegovu ruku i pokazuje mu linije na dlanu. „Telo se neprekidno menja, pojavljuju se nove linije, ponekad samo nekoliko sedmica. Ali postoje promene i iznutra, tok naših prirodnih sklonosti, kretanje duše. Naučio sam te da ih vidiš i prikažeš, sećaš se?“ – Rembrant svom učeniku Samjuelu

Kako li miriše čitav snopić vanile? Prinela sam ga nosu i duboko udahnula. Nisam osetila ništa – osim vrlo slabog, gotovo neprijatnog nagoveštaja mirisa. Jedna kuvarica mi je jednom objasnila da je vanilu najbolje koristiti u malim količinama, bez prevelikog naglašavanja. Ona voli da se uvuče u čula neprimećena, pa da raširi prekrasnu aromu u nekom neočekivanom trenutku. Spustila sam snopić. Možda sam previše očekivala. – Hendrikje na gradskoj pijaci

Pomislila sam na krevet sa stubovima, na bladahin i kako ono dvoje leže u njemu kao da su u nekom drugom svetu. Crkva kaže da duša pripada nevidljivom i da je potpuno odvojena od tela. A šta ako nije? Šta ako, baš kao što vidljivi svet predstavlja kapiju ka nevidljivom, i fizičko telo prestravlja kapiju ka duši? – Hendrikje o Rembrantovoj slici „Francuski krevet“

Samjuel se žalosno osmehnuo. „Svima nama visi sekira nad glavom. Ali nisam siguran da li je to razlog. Gledao sam ga. Njemu kao da ruke i prsti i dalje rade ono što tako dobro umeju da rade. Samo što su strast, radost, ljubav…“, zastao je kao da razmišlja. „Sve mu je to odsečeno kad je gospođa umrla. Ono što je ostalo od njega nastavlja dalje, ako kad se kola kotrljaju nizbrdo bez konja.“ – Samjuel o Rembrantovom neraspoloženju

„Podelio je i prodao stotine i stotine otisaka sa svojim portretom. Tako svako ko ima novca i želje da ga troši na umetnost zna kako on izgleda. A kad ljubitelji umetnosti vide sliku koju je on slikao, a ona pritom prikazuje njega, smatraju da su na dvostrukom dobitku kad je kupe.“ – Samjuel o Rembrantovim autoportretima

Što se tiče poveza i korica, Vulkan kao i uvek to radi odlično. Ono što se možda na slici ne vidi i za šta se morate dobro zagledati u korice je da je slika na koricama zapravo imitacija popucalih slikarskih boja. Zaista neobično lepo i sve pohvale od mene. ?

Ova knjiga je od mene dobila visokih ★★★★ (4*). Jedini razlog što joj nisam dala 5* je taj što ja lično ne uživam previše u ovako jakim tragedijama i ja se posla takvih knjiga osećam prilično deprimirano. Sve ostalo je za mnogo više od 5*. Naravno to možda nije razlog što bih joj smanjivala ocenu, ali ja na taj način samo sebi selektujem ono što mnogo ređe čitam. Prilično sam osetljive prirode, pa zato ovakvu literaturu sebi dajem na kašičice. Velikim ljubiteljima drama ova knjiga biće pravo otkriće, a onima koji kao ja malo manje uživaju u dramatičnim pričama može odlično doći kao osveženje. Ako ste u raspoloženju da pročitate dobru dramu, moj predlog je da to bude BAŠ OVA  „Rembrantovo ogledalo“ jer je knjiga zaista nešto posebno.

Iskrene preporuke za ovu knjigu od mene.

Link ka knjizi na stranici izdavača Vulkan– LINK

ZVANIČNI PODACI O KNJIZI „REMBRANTOVO OGLEDALO“:

Rembrantovo ogledalo Korice knjigeRembrantovo ogledalo
Kim Devero
Istorijski / Drama
Vulkan
April 2016.
Mek povez / Broš
304
Zvezdana Šelmić

TRI ŽENE. VELIKI UMETNIK. NJEGOVA STRAST I POSLEDNJA VELIKA LJUBAV.

Hendrikje, mlada i živahna devojka, odlazi iz svog doma u velelepni Amsterdam kako bi našla posao. Stiže do radionice velikog umetnika Rembranta, pet godina nakon smrti njegove žene, događaja koji on još nije prihvatio i koji ga i dalje proganja. Hendrikje će se naći u kući punoj tajni i ubrzo otkriti strastvenu romansu između Rembranta i njegove kućepaziteljke Gertje. Kao skromna devojka iz pobožne porodice, Hendrikje je šokirana pohotnošću njihove veze, ali polako i ona počinje da oseća privlačnost prema genijalnom slikaru. Vuče je svežina njegovog pogleda na svet i posebna vrsta slobode koju poseduje: Rembrant je tajanstven čovek, umetnik čudnih strasti i okrutnosti rođene iz potrebe da svoju umetnost stavlja na prvo mesto, a veza sa njim mogla bi da joj donese opasnost ili pravu ljubav.

Šta znači biti ljudsko biće, živeti, voleti i umreti? Velika su to pitanja, nalik na blistave dragulje na dnu mračnog jezera.

Možda će vas zanimati

4 komentari

Olivera Babić 4. maja 2016. - 08:30

S obzirom da volim Damu sa bisernom minđušom , ne sumnjam da će ovo biti prava poslastica za mene.

Reply
Zvezdana Šelmić 4. maja 2016. - 10:43

Bilo bi lepo pomenuti i prevodioca.

Reply
zemljaknjiga 6. maja 2016. - 21:43

Draga Zvezdana,
hvala Vam na ukazanim greškama. Ispravljena je greška i od sada ćemo neizostavno navoditi i autora prevoda knjige u zvaničnim podacima o knjizi (stoji sad odmah ispod autora).
Međutim, s obzirom da ja lično nisam kompetentna u toj meri da mogu da ocenjujem ili komentarišem prevode knjiga, zaista se ne bih usudila da to radim.
Ja ovde samo pišem utiske o knjigama jedne obične čitateljke (to sam ja 🙂 ). Nisam čak ni profesionalni književni kritičar već samo amater. Kao pasionirani čitalac ja dajem putem ovog sajta preporuke za čitanje u vidu članaka i delim utiske o pročitanim knjigama isključivo u cilju promocije knjiga i čitanja uopšte.
Ipak slažem se sa Vama u potpunosti da je prevod možda i ključan faktor u kvalitetu nekog izdanja. APSOLUTNO!!! Danas se nažalost sve i svako bavi prevodom i izdavaštvom, ali ja ne sumnjam da Vulkan kao jedna od najvećih izdavačkih kuća ima vrhunske prevodioce u svom timu.
Čitam knjige i na engleskom jeziku (to je jedini strani jezik koji poznajem dovoljno dobro da mogu da čitam i originalna izdanja) tako da se dešava da nekada zaista i primetim neke greške u prevodu kod nas. Desi se nekad da tačno mogu da osetim da nešto nekada ne štima čak i da nisam videla original, ali takve slučajeve sam obično primorana da ignorišem.
Nije prevod nekog knjiženog dela jednostavan posao.
Koliko je dobar prevod važan daću evo samo jedan zanimljiv primer koji sam ja jednom prilikom uočila: Kod prevoda “Sputnik ljubav” Harukija Murakamija (neću da navodim izdavača, nije ni važno), upotrebljen je izraz OKUPACIJA jednog grčkog ostrva. Zna se da nijedno grčko ostrvo nije u to spomenuto vreme (doba Osmanlijskog carstva) bilo POD OKUPACIJOM, već JE BILO teritorija neke druge zemlje. Isto kao što Srbija nikada nije bila POD OKUPACIJOM Turske, već JE BILA POD Turskom, odnosno deo nje. Nije sve jedno upotrebiti termin “okupacija” za vreme kada se na taj način nije ni ratovalo i kada sam taj termin nije ni postojao. Okupacija se javila tek početkom 19. ili sredinom 19. veka. Dakle, ovo sve dokazuje koliko prevodi nisu naivna stvar i koliko su nekada i sami prevodioci u problemu da pažljivo prevode knjige bilo da je to naučna literatura ili romani. E sad, da li to u ovom konkretnom slučaju pisac pogrešio ili se negde nešto izgubilo u prevodu jer je knjiga prevođena sa japanskog na engleski pa tek onda na srpski…ne znamo, ali nečija greška je očigledna. Moja pretpostavka je da je loše prevedena već na engleski jezik i da je tamo negde upotrebljena reč OCCUPATION…može biti da je to i da to uopšte nije greška našeg izdavaštva. Ko to zna, ali Haruki Murakami na kraju ispadne neupućen u svetsku istoriju. Možda i jeste neupućen, ali onda nije o tome smeo da piše i da navodi kao činjenice nešto što ne poznaje dovoljno dobro. To je obično karakteristika loših pisaca.
Eto to je samo jedan primer kardinalne greške koja se može pripisati prevodiocima, a autora može koštati reputacije (naravno pod uslovom da to nije njegova greška) .
Dakle, hvala Vam na ovome i nadam se da ćete uživati u nekim mojim člancima o knjigama koje ste možda baš Vi preveli. Zahvaljujući i Vama i Vašim kolegama mi danas imamo neke od sjajnih naslova u svojim rukama. Hvala Vam na tome!
Srdačan pozdrav!
Lana iz Sveta Knjiga 🙂

Reply
Zvezdana Šelmić 16. maja 2016. - 21:22

Draga Lana, upravo pominjanje prevodioca je veoma važno. Čak i ako nemate šta da primetite na račun prevoda. Hvala na razumevanju i samo nastavite tako!

Reply

Ostavi komentar