Ahhh, Tamara i njene knjige, odakle početi… evo konačno utisaka i o drugom njenom romanu koji sam pročitala, romanu pod nazivom Profajler.
Dugo mi je trebalo da napišem ove utiske, pa evo i sad ne znam odakle da počnem. Sem toga, posle baš duge pauze treba se ponovo vratiti blogu. Nije to uopšte lak zadatak, iskreno da vam kažem. 🙁
Ima još mnogo knjiga koje sam u međuvremenu za ovih par meseci pročitala, ali kao što sam i obećala, krećemo od ove…
„Profajler“ – o knjizi
Marina je mlada i ambiciozna psihološkinja, ćerka bivšeg inspektora koji sada drži privatnu agenciju. Ona biva suočena sa nesvakidašnjim izazovom, da radi na izradi profila ozloglašenog hakera pod pseudonimom „R“ za kojim policija bezuspešno traga već godinu dana. Posao koji je naizled ostvarenje njenih snova polako prerasta u njenu najveću noćnu moru. Njena dugo čuvana tajna preti da bude razotrivena.
Moji utisci o knjizi
Tamara je pisac kog ja obožavam. To ste već kroz moje silne objave i mogli da pretpostavite. Dakle, ja kada pišem o njenim novim knjigama prosto ne mogu da budem najobjektivnija, ali pokušaću da budem.
Ja sam vas već upoznala sa njenim prethodnim romanom „Indigo“, kroz koji sam se ja zapravo i upoznala sa njenim pisanjem. Za one koji su prvi put ovde, evo linka ka tom postu: „Indigo“, Tamara Kučan.
Ja sam se putem Indiga i zaljubila u njeno pisanje, u njen stil pisanja pre svega i u dinamiku njenog izražavanja koje je zaista nesvakidašnje, a o kom ćemo sada posebno govoriti.
Šta to zapravo znači „dinamika“ u izražavanju?!
To sam retko viđala kod pisaca ili mogu slobodno reći da nisam nigde ni osetila toliko snažno kao kod nje. Tamara je u stanju da dinamikom rečenica dovede čitaoca do usijanja i do momenata kada vam ponestane daha, sve naravno u nameri da izazove određeni željeni efekat. Tako da, eto, možemo to čak nazvati i specijalnim efektima u literarnom obliku. Zaista neverovatno i to se ne može toliko dočarati dok ne iskusite.
Neko će reći da je to manipulacija… pa jeste, ali čik da vas vidim da ostanete potpuno imuni. 🙂
Potpuno je nebitno da li se vama dopadaju njeni junaci ili anti-junaci (kako bih ih ja pre okarakterisala – totalni antagonisti iz mog ugla), niti to da li će vas njena priča odmah u startu zgrabiti ili ne (kako priča teče gotovo sam sigurna da jednog momenta hoće)… ali Tamara vas sigurno neće ostaviti ravnodušnim. To sigurno i svakako neće.
Ja sam u par momenata, čitajući Indigo (koji je ipak na mene malo jači utisak ostavio nego Profajler), mislila da ću da se onesvestim od nedostatka daha.
Malo je to poigravanje pisca sa psihom čitalaca . E sad, svesno ili nesvesno, to već Tamara zna odgovor na tu moju dilemu. Ja bih rekla da ona vrlo dobro zna šta radi. Da pokušam da vam objasnim to ovako… vi kada čitate nesvesno uzimate dah u svojoj glavi svakom novom rečenicom. Naučno su objasnili taj ljudski fenomen. A kada pisac poput Tamare zna da je to tako, ona će lepo da vam oduzme dah načinom na koji je neki pasus sastavila. Nažalost, nisam izdvajala čitajući Profajler upravo takve njene momente i morala bih da se vratim i ponovo je pročitam da bih se osvrnula na spomenute detalje iz knjige, a rado bih vam ih ovde izdvojila kao citate. 🙁
Mada, kod Tamare se potpuno prepuštate knjizi i nećete imati ni vremena da se osvrćete. Nisam imala ni ja. Ni kod jedne ni kod druge knjige.
Žanr… jeste ili nije?!
Razmišljala sam i… mislim da je upravo taj stil pisanja razlog zbog čega Tamaru mogu da stavim i u grupu sa hororima i sa trilerima… mislim da je i ona sama shvatila to, pa je zato sada svaka njena naredna knjiga sve bliža tim žanrovima, iako ih ja zaista ne mogu u potpunosti klasifikvati ni u jedan žanr konkretno. Kao i kod Indiga, i u Profajleru ima dosta elemenata drame, detekivskog trilera, akcije, horora, psihološkog trilera, misterije, ljubavnog romana, pomalo, ali vrlo smele i erotike… jedan miks svega.
Svet večitih antagonista
Skoro sam to i Tamari rekla, da ja ne volim nijednog njenog „junaka“, ali da živim u njenim knjigama. E pa red je da se i objasnim. 🙂
Likovi njenih romana meni čak nisu ni simpatični, retko koji jeste (i kako koji, naravno), ali definitivno su jaki likovi, nesvakidašnji. Valjda zato što je to tako, ona je za mene posebno intrigantna kao pisac.
Kada ste poslednji put pročitali knjigu za koju biste rekli da vam je bila fantastična, a da ste skoro sve likove iz romana prezirali i da ih uopšte niste razumeli i odgonetnuli do kraja?
E, to je Tamara za mene.
Likovi njenih romana su za mene potpuno strani. Tu su bivše prostitutke ili devojke koje su se bavile poslom poslovne pratnje (mada je to za mene skoro pa isto), dakle devojke na ivici morala ili bez imalo morala, žene koje su sklone skandaloznim ponašanjem, zatim tu su muškarci koji su na ovaj ili onaj način nasilni, kriminalci, psihopate… E jedino u Profajleru sam simpatisala jednog od glavnih likova, neću reći koga jer bi to automatski bilo spojler, zatim sa Marininom drugaricom (ako se dobro sećam svega jer je sad već prošlo par meseci kako sam čitala roman) i sa tatom glavne junakinje. Eto, ta tri lika su u ovom romanu donela malo sunca u Tamarin, gotovo uvek, mračan roman bez tračka sunca. Što se prethodne knjige Indigo tiče (koja mi se čak malo više dopala) ja mislim da nisam imala niti jednog jedinog pozitivnog lika u mojim očima.
POTPUNO FASCINANTNO!!! Pa zar nije?! 🙂
Konkretno o romanu „Profajler“…
Tema je, kao i većina Tamarinih romana, vrlo kontroverzna. Uvek je to neka tema koja intrigira i o kojoj se inače malo govori. Prošli put je tema bila sekte, ovaj put je to internet kriminal, a u narednoj knjizi se prepliću ponovo internet kriminal sa jednom daleko težom temom, temom mentalnog zlostavljanja. Bar sam toliko pohvatala najavu iako roman jedva čekam da pročitam.
S obzirom da je internet u mom domenu, imala sam par zamerki, naravno. Kao nekome ko je iz IT sveta, naravno da sam naišla na par spornih momenata gde je pomalo naivno zašla u neke od IT tema. Nisu to bile zamerke koje bi smanjile moju ocenu na GoodReads-u i tim mojim zamerkama neću vas daviti ovde. Zaista nema potrebe za time i ne želim da vam kvarim utisak sitnicama. Prenela sam ih Tamari, naravno. Međutim, i pored svega joj se divim sa kolikom predanošću pristupa svakoj temi koju obrađuje. Ona nije neko ko živi na internetu, kao ja i meni slični kome je to prvenstveno posao, a nije ni iz sveta programera iz kod opet ja potičem… tako da, zaista joj se divim za koliko vremena je ona pohvatala konce dovoljno da napiše priču koja se bavi tom temom. Nije to bilo jednostavno, da se razumemo.
Jedan oduzimajući momenat
Jako mi je teško da sročim ovo na pravi način. S jedne strane bih jako volela da podelim s vama jačinu jedne stravične scene i način na koji ju je Tamara dočarala, a s druge strane ako kažem o kojoj sceni je reč, to bi bio katastrofalan spojler. Hajde da probam ovako… da pokušam da ne preciziram, a da samo oni koji su pročitali roman znaju na šta mislim… Marina je u jednom momentu objasnila jedan svoj najteži momenat u životu… e pa… način na koji je taj momenat opisan, surovo realističan i surovo ogoljen… ja sam ostala u POTPUNOM šoku. Delovalo mi je kao da čitam pravu i istinitu ispovest.
Toliko… dalje ne smem. Pročitajte, pa će vam biti jasno na šta sam mislila.
Dakle, toliko od mene. Rekla sam vam svašta, a nisam vam zapravo rekla ništa. Ostavljam vama da pročitate knjigu, jer bilo šta što bih rekla više bilo bi suvišno.
Tamarin novi roman „Bivirgata“ je izašao pre par dana. Vidim da već uveliko kruže priče o njemu, internet i društvene mreže gore (kako je njen urednik na novoj knjizi i kolega pisac Aleksandar Đuričić Ash i rekao), a ja GORIM od želje da ga pročitam.
Ko će dočekati???? 🙂
Meni omiljeni citati i odlomci iz knjige
Kao što već rekoh, ja zaista nisam stigla da izvlačim odlomke. Sa prošlog sajma kada sam stigla kući, ja sam bukvalno izvukla knjigu iz kese, odmah po dolasku kući i istog momenta uronila u nju.
Sve u svemu, ja ću se poslužiti odlomkom sa korica koji kaže:
Treba da znaš… I čovek i kompjuter sve što znaju mogu da potisnu i zaborave, smeštanjem u zabačeni folder stvarnosti, ali nikada, nikada… da obrišu. I čovek i kompjuter su skladišta, sa dosta prozora koji ti mogu omogućiti da zaviriš u njih, ne da uđeš unutra. Možeš ući samo ako dobro poznaješ teren – čoveka ili kompjuter. Ako poželiš da ih upoznaš, dodirni ih tamo gde boli. Nema čoveka niti sistema bez slabosti ili greške. Zbog grešaka u sistemu može stradati računar, zbog grešaka u čoveku najčešže strada drugi čovek.
Korice
Moram priznati da nisam bila ljubitelj korica prethodne knjige „Indigo“. To sam i napisala u utiscima te knjige. Mislim da nisu bile toliko relevantne i odgovarajuće temi i tu smo se dosta prepirali – jeste ili nije, dobro – nije dobro…
Ali…na korice Profajlera sam zinula, čim ih je Tamara obedanila. Rekla sam „DA, to je to!!!“. Mnogo sam bila srećna što je pri izradi korica za Profajler imala negde u glavi i tu moju kritiku. Urodilo je i te kako plodom na ovoj knjizi. Ozbiljan, ozbiljan pomak naviše. Tako da, ovaj put jedno veliko bravo za korice.
A tek korice za Bivirgatu…. ohohoho, o tome ćemo tek da pričamo… To je tek sto stepenica iznad Profajlera. Tamara korača nogama žirafe i brzinom geparda naviše. Drži se Tamara čvrsto, bojim se za tvoju bezbednost ženo!!! 😀 hahaha
Book trejler za knjizu „Profajler“
Moram priznati da sam bila ozbiljno iznenađena da je jedna mala izdavačka kuća poput njene uradila i ovakav trejler za knjigu… Svaka čast!!! Šta drugo reći na ovo:
Zaključak
Verovatno možete da pretpostavite koju sam ocenu dala ovoj knjizi… 🙂
Da, naravno, dala sam joj ★★★★★ (5*) na GoodReads-u. Iskreno, bila mi je negde između 4 i 5 zvezdica, jer kao što rekoh, za nijansicu hladniji utisak od Indiga i čisto da imam neko poređenje u glavi, ali…pa znate onu moju filozofiju – domaći autor, kad je klackalica u oceni, ja prevagnem na gore. 😉
Upozoriću vas samo i na još nešto, u Tamarinim knjigama uvek ima i dosta nasilja, vrlo je surova i scene umeju da budu prilično ogoljene, dosta teških momenata i ja ih zaista ne bih preporučila onima ispod recimo 16 godina. Nisu deca ispod tih godina dovoljno zrela, a i ne bi ovo bilo štivo za njih.
Eto, toliko… do Bivirgate… da vidimo šta nam je to Tamara spremila. 😉 Dan pred izlazak knjige mi je najava romana bila fantastična!!!
Follow my blog with BloglovinZvanični podaci o knjizi:
Profajler
Triler
Urban Art
10.10. 2017.
Mek povez
424
Marina, mlada i ambiciozna psihološkinja, suočena je sa nesvakidašnjim poslovnim izazovom – izradom psihološkog profila ozloglašenog hakera R. za kojim policija godinu dana bezuspešno traga. Posao iz sna probudiće demone prošlosti. Marinina vešto skrivana tajna preti da bude otkrivena. Postoje samo dva izbora:
Ako posluša pravdu, pobediće nepravda. Ako posluša nepravdu, pravda zauvek gubi rat.
PROFAJLER, autorkin deseti roman, vodi nas u lavirint tajni, obmana, straha, dubokog mraka – ljudske duše i interneta.
