Biće ovo možda šok za mnoge od vas, ali knjiga „Bila je tu pre mene“ mi je opasno stala na žulj. Želela sam da mi se dopadne, ZAISTA jesam, ali ispala je holivudski naduvani balon. Možda će zbog ovoga neki od vas opasno da me zamrze, ali pošto ja kao što znate nisam plaćena da vam hvalim knjige, mislim da je jedino ispravno reći onako kako zaista jeste i dati vam moje naiskrenije utiske. Neću ni jednog momenta da se pravdam zbog svega što ću u ovom postu reći. 🙁

Moj sinopsis knjige

Jedna veoma minimalistička kuća, koja nudi naizgled savršen život bez ikakvog nereda u njemu. Bio je to životni san Džejn, da bez mnogo novca uživa u jednom takvom arhitektonskom čudu i savršenstvu.
Uslov za budućeg stanara je da popuni krajnje neobičan upitnik i da se pridržava dugačkog spiska strogih pravila ponašanja tokom boravka u kući.
Džejn biva prihvaćena i sve izgleda savršeno. Međutim, vrlo brzo imaće utisak kao da nije sama u kući.
Ko je žena koja je živela tu pre nje, kakvu misteriju krije i gde je ona sada saznaćete u jednom od najiščekivanijih psiholoških trilera godine.

Utisci o knjizi „Bila je tu pre mene“

Evo već dva dana kako sam završila sa čitanjem ove knjige i opet sedim pred praznim blog postom i razmišljam odakle da počnem. Neću ja ovu knjigu da napljujem toliko, ma neee, ne brinite. 😛 Nije ovo baš najgori triler koji sam pročitala. Daleko od toga. Ima neke briljantne misli i momente koje ću navesti dole. Ima ih zapravo zaista dosta što ćete videti u odeljku sa citatima dole, tako da je glupo reći za knjigu iz koje ste toliko odličnih momenata izvukli da je loša ili glupa.
Samo… ja sam imala neke probleme sa njom. OK?

Pojavila se i srušila me sa stolice

Prvo kako se pojavila verovatno sam ciknula od sreće da je vidim kod nas. Htedoh da je poručim još sa Book Depository-a jer sam mislila da skoro kod nas neće izaći. Desilo se to da mi je, maltene istog dana kada je meni prst bio na BUY da je poručim na engleskom, iskočila poruka da je VEĆ izašla tog dana u Vulkanu. Mislim da mi je došlo tog momenta da ih izljubim sve tamo u Vulkanu.

I dalje tako mislim jer su me tog dana obradovali kako ne pamtim da me je neki izdavač obradovao. Svaka im čast na tome što je ova knjiga, i pored toga što kasni, izašla vrlo brzo i kod nas. Hvala im što prate šta se dešava u našem svetu čitalaca i book blogera i što slušaju naše otkucaje srca, tako da se baš trude da nas opskrbe svim novitetima za kojima žudimo.
E, tako…

Dobar triler? (jedna zvezdica manje)

Dalje što ću reći nema nikakve veze sa izdavačem, jer su oni samo nama dali ono što smo i tražili. A tražili smo ono čime su nam punili glavu svi živi blogeri iz sveta i regiona i uzdigli ovu knjigu do nebesa.

Nemam ja nameru ovim da uzdižem sebe iznad njih, da govorim kako loše rade to što rade, ili da im bacam rukavicu u lice jer su oni moje drage i poštovane kolege. Možda su oni imali sasvim drugi doživljaj ove knjige i neke sasvim druge razloge zbog kojih im se ona dopala. Međutim, da su im kriterijumi za konkretno trilere, o kojima ovde govorimo, svetlosnim godinama mereno daleko ispod mog, očigledno je da jesu.
Ili sam se ja toliko nagledala i načitala trilera da je mene jako teško fascinirati, ili ovde nešto opasno ne štima. Možda ja onda uopšte nisam merodavna za ocenu nekog trilera, nemam pojma. 🙁

Evo ovako, šta je problem bio konkretno…. Pokušaću da vam sve kažem šta je problem, a da vam ni jednog momenta ne otkrijem ništa iz knjige, jer ne želim da vam kvarim knjigu, kako god bilo.

Prva polovina knjige se zahuktavala tako da sam imala osećaj da će ovo biti jedan od genijalnih trilera sa primesom japanskog horora. Japanski horori su gotovo uvek originalni, osim ako ne preteraju pa to ode u preveliku morbidnost. Ali očekivala sam nešto tako, a to je i nagoveštavalo. Znate onaj osećaj kada vas natera da osetite neku jezu. E, takav je bio početak, da bi na kraju ja tresnula knjigu na sto i rekla „Kakva gluuuupost i budalaština!“.
Nakon pročitanog epiloga priče, moj krajnji komentar bi bio: Predvidivo, na momente traljavo, prepuno momenata koji su prilično deprimirajući i epilog koji je krajnje amaterski i prosečno zbrljan.

Hoću nešto što će da me pomeri sa stolice, nešto što još nisam videla ili pročitala. Hoću da me prevrne, iznenadi. Hoću da me triler potpuno izmanipuliše…
Jel’ pogrešno ciljam ili mnogo tražim od trilera? Zar to ne bi trebalo da budu kriterijumi za dobar triler? Gde su se ti kriterijumi izgubili?

Rekla bih da bi ovaj triler ostao negde u zapećku da jedna velika producentska kuća nije rešila da snimi film i da prethodno dobro ispromoviše knjigu. Pa videćete i po trejleru kako je izreklamirana. Ko je ne bi kupio?!

Jeste, filmična je (možda) i, da, mogu da je zamislim na platnu. To uopšte nije sporno.

Gore je nego što misliš… (druga zvezdica manje)

To je što se same priče tiče. A što se tiče toga šta mi je dodatno stalo na žulj. E to morate da pročitate knjigu da bih vam rekla u detalje. Ili mi se javite u privatnim porukama, koga zanima, pa ću vam reći.

Ono što mogu da otkrijem je da jeste (ako su neki pretpostavljali koji me poznaju, dobro su pretpostavili) u pitanju lekari, anomalije, bolesti…znate koliko MRZIM da takve stvari pogotovu nenadane zatektnem u knjigama. S te strane knjiga je prilično morbidna i surova i još kada u sve to uključe decu… Aghhhh
I taman kad pomisliš, pa dobro i nije sve tako crno, autor ove knjige te ošamari vrelim peškirom sa pričom da JESTE, MOŽE BITI JOŠ GORE NEGO ŠTO MISLIŠ.
Osujetio mi je želju i nameru da ikada postanem majka u svom životu. 🙁

MAAAA SSSSSSS T R AAAAA Š N O!!!

Alergična sam na takve priče, alergična sam na ljude koji su slepi, na propagandu, a još se više osipam na jeftine suzo-izazivače koji se sličnim pričama, pričama o bolestima i tragedijama, bogate. Nikolas Sparks i Džon Grin su mi na listi nepoželjnih ljudi u mom životu. Da se ja pitam oduzela bi im se mogućnost da napišu i jednu jedinu reč više IKADA. TAČKA!
NE ŽELIM to da čitam!!! Ja želim da iz knjiga naučim nešto novo, da mi otkriju nešto zanimljivo, ali da im je jedina svrha da me nakljukaju pesimizmom, tugom i lošim vibracijama, e to ne želim.
Znam da vas ima kojima to ne smeta, pa…

Dakle, da stavimo na stranu predvidivu i traljavu ispričanu priču, ovo je ono oko čega sam se ozbiljno posvađala sa knjigom. Neću vam reći o čemu se baš konkretno radi, ostaje vam da nagađate, ali ETO, zato ja ne čitam ovakve knjige. Jednostavno NE ŽELIM!!!

NE, NE i NE! Samo pozitivu molim!

Staza koje je trebao da se drži

E, sad ono što mi je bilo ok u knjizi i što je knjigu zadržalo na tri zvezdice da ne bi pala još niže. Put s kog je pisac, iz samo njemu znanog razloga, u jednom momentu knjige skrenuo.
Da se zadržao na tome kako je počeo, verovatno da bih ga sada hvalila na sva usta. A ovako… 🙁

Kao što rekoh, ima nekih odličnih momenata što se tiče psihoanalize. E tu mu skidam kapu. Posebno oko analiza repetitivnog ponašanja ljudi. To je ono što me je i navelo da izjavim da preti da postane najbolji triler kada sam počela da je čitam. Koliko ste recimo puta u životu se zalepili za loše ljude u odabiru partnera, potpuno nesvesno, misleći da je to prava osoba za vas, a kasnije kriveći te osobe što nisu ispale onakve kakvim ste ih zamišljali?
U odlomcima ćete videti o čemu pričam.

Meni omiljeni citati i odlomci iz knjige

E, da! Još jedna zanimljiva stvar kod ove knjige. Negde se naracija nalazi pod navodnicima, a negde ne. Bilo mi je jako teško da razaznam šta likovi misle, a šta govore naglas. Nisam mogla da provalim zašto je to tako. Da li je to pisac namerno tako stavio (verovatno da jeste) ili se dogodila neka greška njegovog lektora. Zaista ne znam, ali je jako čudno moram da primetim.

Ovaj citat sam prvo bila izdvojila, pa sam i podelila sam vama (ostavljam ga u slici):Bila je tu pre mene - citat

Citat 2

Neko je nekad rekao da je razlika između dobrog i velikog arhitekte u tome što se ovaj prvi predaje svakom iskušenju, dok onaj drugi to ne čini.
Ućutao se. U golemoj prostoriji vladala je tišina. Zvanice su bile iskreno zainteresovane za ono što je hteo da kaže.
Kao arhitekte, opsednuti smo estetikom, stvaranjem zdanja koje gode oku. Ali ako bismo prihvatili da je istinska namena arhitekture da pomogne ljudima da se opru iskušenju, možda bi ona…
Pokolebao se, kao da je glasno razmišljao.
Možda arhitektura i nema veze sa zgradama, rekao je. Zar i planiranje grada ne smatramo nekom vrstom arhitekture? To donekle važi i za mreže puteva i aerodrome. Šta je sa tehnologijom i s nevidljivim gradom po kom svi šetamo, šunjamo se ili se igramo: internetom? Šta je s okvirima naših života, vezama koje nas spajaju, težnjama i najdubljim željama? Zar i one nisu svojevrsna struktura?

Citat 3

Ono što ste osetili kad ste prošli kroz ulazna vrata – u malom, gotovo klasičnom klaustrofobičnom hodiniku, pre ulaska u neomeđni prostor kuće – klasično je arhitektonsko sredstvo sabijanja i oslobađanja. To je dobar primer kako su naizgled revolucionarne kuće Edvarda Manforda zasnovane na tradicionalnim tehnikama. Još važnije je to što one govore o Manfordu kao o arhitekti kome je najvažnije ono što korisnik OSEĆA.

Citat 4

Razgovor o žalosti daje nam priliku da izađemo na kraj s njom, da počnemo proces odvajanja neophodnih osećanja od destruktivnih.

Citat 5

(Japan)
U toj zemlji sam se osećao kao kod kuće. Naročito mi je prijala njihova kultura. Japanci naglašavaju samodisciplinu i suzdržanost. Asketizam se u našem društvu poistovećuje s oskudicom i siromaštvom. U Japanu se ono smatra najvišim oblikom lepote – onim što zovu ‘šibuj’.
Kelnerica je donela supu u činijama od oslikanog bambusa, tako lakim i majušnim da su lako stajale na dlan. „Ove činijice, na primer“, rekao je kad je podigao jednu, „Stare su i neuparene. To je ‘Šibuj'“.

Citat 6

(laganje o sebi i svojim postupcima)
Klinički naziv za takvu vrstu patološkog laganja je pseudološka fantazija. Povezuje se sa kompleksom niže vrednosti, težnjom da se bude u središtu pažnje i duboko usađenom željom da se predstavite u boljem svetlu.

Citat 7

„Zar to nije malčice…pa, opsesivno ponašanje?“
„Nije“, rekao je. „To je nešto suprotno od lenjosti.“ Nastavio je posle kraćeg razmišljanja: „Pedantnost?“
„Zar život nije prekratak da bi se tuš brisao posle svakog tuširanja?“
„Ili je možda“, zvučao je razborito, „život prekratak da bi se živeo na nesavršen način.“

Korice

Zadržali su originalne korice vrlo slične originalu i one mislim da one savršeno pogađaju temu knjige.

Book trejler za knjigu „Bila je tu pre mene“

Filmska adaptacija knjige „Bila je tu pre mene“ (originalni naziv: The Girl Before)

Koliko se zna, film bi trebao da izađe tek sledeće godine 2018. i jedino što se o njemu zna je da se kao režiser potpisuje  Ron Howard.

Zaključak

Knjizi „Bila je tu pre mene“ sam dala osrednjih tri zvezdice ★★★ (3*) na GoodReads-u. Krenula sam od maksimalnih 5 zvezdica, da bi kako se knjiga bližila kraju padala sve niže i niže, dok nije stigla na 2.5, pa eto, ‘ajde da zaokružim na tri. 🙁
Vulkanu hvala što su nam dali ono što smo MNOGO želeli da pročitamo, a piscu „hvala“ što me je nasankao i izvozao.

Udomljavanje knjige „KNJIGA“

Jedan primerak ove knjige ide nekome od vas. Hvala Vulkan izdavaštvu što nam je to omogućio.
Udomljavanje će biti isključivo na Facebook stranici i prijava će trajati do utorka (13.06.2017.) do 23h.
Važiće za teritoriju Srbije, Hrvatske, Crne Gore, BiH i Makedonije.
Proverite na Facebook stranici kako da sudelujete – ZEMLJA KNJIGA NA FACEBOOKU

Nadam se da nisam bila previše surova i da me nećete mrzeti svi doreda zbog ovog. 🙁 No, dobro. Naoružaću se zaštitnim oklopima, pa udrite. 😉
Ljubi vas sve vaša knjigoholičarka iz Zemlje Knjiga.

O knjizi na stranici izdavača Vulkan– OVDE.

Zvanični podaci o knjizi:

Bila je tu pre mene Korice knjige Bila je tu pre mene
J.P. Delaney
Psihološki triler
Vulkan
jun 2017.
Mek povez
296
Vladan Stojanović

Sve što je danas moje, nekad je bilo njeno...

Džejn se iznenada ukazala prilika života, šansa da počne iz početka i da živi u prelepoj minimalističkoj kući koju je projektovao zagonetni arhitekta Edvard Mankford. Ovaj moderan posed iz snova opremljen je visokom tehnologijom – senzorima i kamerama – koja kontroliše i prilagođava čitav ambijent. Ali Džejn mora da ispuni neobične uslove: pre svega treba da popuni detaljan upitnik i pridržava se dugačkog spiska strogih pravila.

Kada se najzad useli, polako saznaje detalje prerane smrti prethodne stanarke, Eme, koja je po godinama i izgledu veoma podsećala na nju. I dok pokušava da razdvoji istinu od laži, ona će nesvesno pratiti iste obrasce ponašanja, praviti iste izbore i iskusiti isti strah kao devojka koja je bila tu pre nje.

U jednom od najnapetijih psiholoških trilera godine, kroz kaleidoskop dvoličnosti, obmane i smrti prepliću se naizgled srećna sudbina jedne žene i misteriozna prošlost druge.

4 Komentara

  1. Nekad je ovakav utisak, kritika , veca reklama nego da si je hvalila hahahaaa…..ovo definitivno nije moj zanr, nikad ne bih po procitanoj zadnjoj strani uzela ovu knjigu, ali sad sam toliko zainteresovana sta te je iznerviralo, da mi dodje da je kupim 🙂 ….. videcemo…..

  2. Knjiga je zaista obecavala uzivanje u odlicnom psiho-trileru, na zalost, to se nije desilo 🙁 Kao da je prvu polovinu knjige pisao jedan pisac, a drugu polovinu neko sasvim drugi (losiji). Rasplet je, katastrofa! Meni nisu smetali ti neki morbidni delovi, ali ne znam, ne vidim poentu? Sto se tice Sparksa i Grina, u potpunosti se slazem sa tobom. Odlicna recenzija, upravo tako sam i ja dozivela knjigu. Ja sam je okarakterisala kao – dobar – triler, da bi bio odlican treba tu jos mnogo toga ispraviti sto ne stima. Ako bas zelis da uzivas uz knjigu na temu „bila je tu pre mene“ procitaj Rebeku 😀

    • Zemlja Knjiga Odgovori

      Izgleda da se baš u potpunosti slažemo. Kao da je prvu polovinu knjige pisao jedan, a drugu polovinu drugi pisac. Odlično zapažanje.
      Rebeka je odavno na listi i na polici, samo da nađem vremena. Svi je jako hvale. 🙂

Napišite komentar