Odakle početi kada su preporuke u pitanju…
Evo ovako, da pokušam da budem što kraća, ako je to uopšte moguće, ja ću se osvrnuti samo na one knjige koje sam pročitala i koje smatram svojim favoritima. Dakle, neću pričati o onim knjigama koje imam na policama, ali koji je još uvek nisam pročitala, makar one bile trenutno u najvećoj žiži interesovanja na sajmu ove godine. Imam zaista mnogo predloga da vam predložim, tako da… koliko ću biti kratka, videćemo…
Vi znate da ja čitam veoma različite žanrove, nekada potpuno nespojive pravce u književnosti, čitam dosta lakih štiva, težih štiva, dečijih štiva… pa zato sam u neku ruku i počela da pišem ovaj blog. Smatrala sam da imam šta da kažem, jer bi skoro pa svako na mojim policama mogao da nađe nešto za sebe. Ponovo kažem SKORO, jer realni da budemo, možda i neće, ko zna. 🙂
Dakle, ja sam povadila sve što sam našla interesantno, a koliko vidim povadila sam dosta knjiga, pa ću ih i podeliti po nekim kategorijama…
Evo ovako…
Klasici svetske književnosti
Da krenemo od klasika svetske književnosti, što mislim da bi svako od nas u nekom momentu trebao da pročita. Ako ništa drugo, sajam je odličan momenat da nahvatate makar neku knjigu koja se smatra svetskim draguljem pisane reči. Ako su neke knjige preživele toliko godina, sigurno da postoji i razlog zašto je to tako. I verujte mi nisu sve dosadne i suvopadne, kako se to mnogima čini. Ja sam ovde izdvojila 5 velikana engleske i jednog velikana irske književnosti.
Svaki od ovih šest pisaca je potpuno različit, ali svaki je na svoj način, po mom mišljenju, potpuno genijalan. Od Džejn Ostin koja se smatra začetnicom današnjih čiklita – vedra, lepršava, satirična, ali i vrlo britke reči. Ne znam zaista ko nju ne bi voleo ko je ljubitelj ljubavnih romana. Pa preko apsolutno genijalne Dodi Smit, većini verovatno poznatije po dečijoj knjizi „101 dalmatinac“. Da, pisala je ona i romane za odrasle i potpuno je neverovatna u tome. Prepuna meni omiljenog zdravog i satiričnog humora.
Zatim su tu nešto dramatičnije sestre En i Šarlota Bronte, od koje je En Bronte u vreme kada je izdala Stanarku napuštenog zamka bila vrlo kontraverzna spisateljica smatrana za veliku feministkinju, a Šarlota poznata po svom vrlo mračnom gotskom stilu. Šarlotu sam čitala još kao tinejdžerka i to je bila jedna od mojih omiljenih knjiga iz tog mog perioda života.
Onda, dalje imamo apsolutno genijalnog irskog pisca Oskara Vajlda, koji je verovatno jedan od meni najomiljenijih pisaca za kog znam. On kada je pripovedao i u najkraćoj mogućoj rečenici je udarao pravo u centar. Mnogima se on nije dopadao upravo zbog tog svog brizkog jezika i surove iskrenosti. Uvek je govorio ono što ljudi sebi nikada nisu želeli da priznaju, pa je zbog toga među ljudima čak važio za ludog, prepotentnog i izuzetno bezobraznog čoveka. Ja pak u njemu vidim samo surovog genijalca. 🙂
I na krtaju dolazimo do Tomasa Hardija, koji je pripovedao predivne ljubavne priče, ali sa toliko drame da kod njega duša ume zaista ozbiljno da zaboli. Ako me je ovaj roman potpuno emotivno savladao , šta li će mi tek uraditi sa Tesom koju još uvek nisam čitala i u koju tek treba da razonim.
E sad, on se već smatra za malo težu literaturu, ma koliko da imate utisak da je to samo još jedna dramatična ljubavna priča. Ne. Njegov stil pisanja se možda neće dopasti svakome. Ja sam se, moram vam priznati, poprilično namučila čitajući ga. Rečenice su mu, čak i prevedene na naš jezik, nekada vrlo teško razumljive. Na njegov stil se čovek treba navići, ali jednom kada se naviknete i uronite u njegov svet, shvatićete koliko je zapravo genijalan i zašto su njegova dela obavezna literatura na odseku za engleski jezik i književnost svih filoloških fakulteta kod nas i to već decenijama unazad.
Moj tata, koji je studirao upravo taj smer u Novom Sadu, seća se koliko je Tomas Hardi bio težak za čitanje na izvornom engleskom jeziku, a u razgovoru sa nekim diplomiranim studentima novijih generacija čujem da je Hardi i dan danas obavezni deo programa, ali i da im nije baš u lepom sećanju jer ih je pošteno namučio. U svakom slučaju, njegove knjige su nešto što u nekom momentu života svakako nemojte zaobići, pa samim tim eto prilike da ga smestite na policu ako ga nabavite na sajmu.
Možda nađete i neko starije antikvarno izdanje ovih klasika, ukoliko vam popusti ovih izdavača, od kojih ja imam ove knjige i koje vidite na slikama, ne budu odgovarali. Starija izdanja neretko umeju da budu i mnogo kvalitetnija od ovih novih. 🙂
Klasici srpske književnosti
Jedna knjiga na koju sam u poslednje vreme potpuno zaboravila, a čitala sam je davno davno i mnogo sam je volela. U pitanju je naš domaći pisac Jovan Dučić i njegova knjiga „Blago cara Radovana“.
Ja imam neko staro izdanje, a skoro su je naši veliki izdavači ponovo izdavali.
Najmanje su srećni oni ljudi koji bi imali sve razloge da budu srećni. Ima ljudi koji su gospodari zlatnih rudnika, a ne osećaju se srećnim; a ima ljudi koji se ne osećaju nesrećnim ni posle kakvog slučaja koji bi drugi smatrali katastrofom ljudskog života. Znači da je sreća jedna stvar mišljenja, i da sama za sebe ništa ne predstavlja. Sreća, to je ipak samo jedna fikcija. A ako sreća postoji, onda je ona samo u željama, jer je želja pokret i akcija, znači jedini život i jedina prava radost.
– „Blago cara Radovana“, Jovan Dučić
Nemam ja tu šta mnogo da dodam, osim da je ovo jedna od meni najdražih knjiga kada je u pitanju naša domaća književnost, čak i posle toliko godina od kada sam je poslednji put pročitala. Baš bih mogla ponovo da je pročitam da se podsetim… 🙂
Nagrađivani autori
Kada su nagrađivane knjige u pitanju, jedan predlog dolazi od mene, a drugi od mog Dragana.
U pitanju su „Ostaci dana“ Kazua Išigura, koji je pre tačno godinu dana bio dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Posle dosta spornih momenata u dodeljivanju ove nagrade i, po mom mišljenju, veoma spornih nominovanih književnika koji su u poslednje vreme bili u trci za jednu od najprestižnijih nagrada na svetu, mislim da je ovaj put nagrada sasvim zasluženo otišla Išiguru. To nije samo moje mišljenje, s obzirom da je ono potpuno posmatračko i laičko mišljenje jednog običnog čitaoca, već je to mišljenje i književne kritike koja je pozdravila ovaj potez Švedske kraljevske akademije.
Druga knjiga je preporuka mog Dragana, a u pitanju je biografska knjiga Nadije Murad pod nazivom „Poslednja devojka“, ispovest nekadašnje zatočenice Islamske države. Nadija je pre par nedelja postala dobitnica takođe Nobelove nagrade, ali u ovom slučaju za mir. Nadam se da ću nagovoriti Dragana da napiše jedan blog post ovde na sajtu posvećen ovoj knjizi. Volela bih da baš on gostuje na mom blogu sa tim svojim utiscima, jer je mnogo veći poznavalac prvo tog dela sveta od mene, a potom i svih dešavanja tamo. Zato je njemu ova knjiga i bila posebno interesantna.
Romanizovane biografije
U ovoj grupi imam preporuku za dve knjige. Jedna jeste romanizovana biografija slikara Rembranta. Zaista jedna izuzetno potresna priča koja će vas uvesti u svet jednog od najvećih holandskih slikara, a i jednog od svakako najvećih slikara svih vremena. Njega smatraju slikarem svetla i sene, a zašto je to tako saznala sam i ja upravo u ovom romanu koji nam dočarava njegov rad i stvaralaštvo, ali i neke životne tragedije koje je doživljavao.
Druga knjiga je opet o holandskom slikaru, ali ovaj put o Johanesu Vermeru. Devojka s bisernom minđušom je portret koji je naslikao davne 1665. godine. Ovu sliku još zovu i „Mona Liza severa“ ili „holandska Mona Liza“. Portret se čuva u muzeju u Hagu. Vrlo malo se zna o Vermeru i njegovim delima, ali autorka ovog romana je, na osnovu svih podataka i poznatih činjenica o ovom slikaru koje je imala na raspolaganju, uspela da nam dočara njegovu životnu priču.
Obe ove knjige obiluju deskriptivnim momentima, ali ne u onom monotonom smislu za današnje vreme. U nekim momentima ćete imati utisak da zaista prisustvujete potezima četkica ova dva slikarska genija.
Tinejdž i dečije knjige
U ovoj kategoriji ne mogu a da prvo ne spomenem dva svetski poznata serijala. Hari Poter i Sumrak sagu.
Dž. K Rouling je milione dece širom planete navela na čitanje, pa… ako razmišljate na koji način da vaše dete zainteresujete za knjige, mislim da nema boljeg početka. Ja ne posedujem još uvek ceo komplet Hari Potera, ali sakupljam ga polako, zajedno sa predivnim ilustrovanim izdanjima. Mislim da je sasvim suvišno komentarisati koliko je dobro urađeno to novo ilustrovano izdanje… Već i korice govore same za sebe. Znam da su skupa izdanja, ali tu je sajam. 🙂 Popusti na EvroBook štandu su zaista OZBILJNI.
Prethodnih godina je važilo i u svetu jedno nepisano pravilo najpopularnijih knjiga za mlađe čitaoce – ako ih ne upeca Hari Poter, upecaju se na Sumrak Sagu. Ja sam Sumrak Sagu, moram vam priznati, čitala pre nek dve ili tri godine. Volela sam filmove, čak i ako nisam baš neki ljubitelj fantastike, paranormal knjiga… pa sam tek onda čitala knjige. Jao, odužih ja ovde sa pričom… ali da, devojčice će ga možda malo i više voleti… ali voli ga i ova velika devojčica. hehe 😀 Morala sam ga spomenuti, ako pričamo o posebnim kupovinama razvrstanim po kategorijama… morala sam, šta da vam kažem. 😉
Deca, pa deca…ma i mi odrasli čitamo Hari Potera, da se ne lažemo. Taj serijal knjiga će gotovo sigurno jednog dana biti jedan od najvećih dečijih klasika. To se gotovo ni ne dovodi u pitanje.
Čarapokradice!!! Pisala sam vam o toj knjizi. Još jedna POTPUNO GENIJALNA knjiga!!! U pitanju je češki pisac Pavel Šrut. Odlično ćete se zabaviti čitajući je. A kao napomena i stoji da je prava porodična knjiga, koja se može čitati i naglas. 🙂
„Ja sam Akiko“ je poslednja dečija knjiga koju sam pročitala i jedna je od neobičnijih dečijih knjiga koju sam ikada pročitala. U pitanju je naš domaći autor Stefan Mitić, kog čak porede sa Egziperijem. Svi znamo ko je Egziperi i njegovu čuvenu knjigu „Mali princ“. Dobro, ja ne bih išla tako daleko, ali da je krajnje zanimljiv, svakako jeste. Toliko je neobičan roman da ja prosto ni ne mogu da je zamislim kao dečiju knjigu. Od kada je izašla nalazi se u Laguninih TOP 20 najprodavanijih izdanja. Verovatno postoji razlog zašto je to baš tako, posebno uzimajući u obzir da je u pitanju naš domaći autor, pa još dečija knjiga.
Za one nešto malo starije tinejdžere…
Što se tiče onih nešto malo starijih, što može biti pogodno i za nas nešto starije ;), tu je svakako tinejdž iliti YA triler/horor roman „Autopsija“ mlade autorke Keri Maniskalko. Ovaj njen serijal je postao prava senzacija u poslednjih godinu i po dana. Naime, ona je rešila da nam ispriča nekoliko priča o najozloglašenijim i najmističnijim likovima koji se spominju u istoriji. Za neke od njih se čak ne zna ni da li su postojali iako sve činjenice govore u prilog tome da to nisu mitski likovi i da njihove priče nisu urbane legende. Prva takva knjiga je, dakle, „Autopsija“ o čuvenom Džeku Trboseku.
Zašto je ova knjiga za one malo starije, iako se svrstava u grupu knjiga za mlade? Pre svega zato što obiluje vrlo preciznim opisima zlodela koje je serijski ubica poznat pod nazivom „Jack the Ripper“ počinio. Autorka je takođe vrlo detaljno pristupala svakoj od tema, pa i ovoj, tako da su zasnovani na zaista pravim podacima o serijskom ubici za koga se verije da je bio upravo Džek Trbosek. Kroz jednu pomalo neobičnu i pomalo morbidnu priču saznaćete i podatke koje do sada sigurno niste znali.
Druga i treća njena knjiga su već odavno izašle. Ja se sad neću baviti temama koje te knjige pokrivaju, ali se iskreno nadam da će nam ih divni ljudi iz Publik Praktikuma brzo prevesti. Ja zaista ne mogu da dočekam… 🙂
Grafičke novele
Ono što je nedavno bilo veliko otkriće za mene jesu grafičke novele. Pročitala sam samo jednu, a to je „Ispod pokrivača“ i, iako je to samo jedna knjiga koju sam i pročitala, ja moram da se osvrnem na nju. Bilo je to jedno totalno novo čitalačko iskustvo za mene. Kao dete sam mnogo volela stripove, one Disney i slične i nekako sam mislila da su stripovi rezervisani za one koji vole super junake, naučnu fantastiku i slično. Sve dok nisam shvatila da postoje i savremene grafičke novele, namenjene upravo ljubiteljima običnih životnih priča.
Ja ću verovatno ove godine mnogo vremena provesti na štandu stripova, tražeći nešto što liči na ovu grafičku novelu. Još uvek mi je totalna nepoznanica ova oblast, tako da pojma nemam šta bih tačno tražila, ali nadam se da će mi ljudi sa DarkWood štanda iz hale 4 i drugih sličnih knjižara u tome pomoći.
Prošle godine sam kao potpuni idiot stajala kod Darwood štanda u hali 4 gde prodaju raznorazna grafička i strip izdanja, ne samo svoja, i gledala u čudu. Tamo ima svega i svačega, a videla sam da ima i upravo ovakvih novela. Samo što mi je žvaka iz usta ispala kada sam videla cene. Ove knjige umeju da budu poprilično skupe, tako da… ako se odlučite da zagrebete i nešto sasvim novo, pripremite dosta novca. Jedna grafična novela može da košta od 1200-čak 5000 dinara i više. Tako da… to je za one koji traže novu ali prilično skupu čitalačku avanturu.
Avanture i misterije
Ranije sam mnogo volela ovaj žanr, ali ih danas malo ređe čitam. Ne znam zašto. Valjda zato što retko i pronalazim dobre knjige iz ove kategorije. Niko ne može da mi nadmaši Den Brauna.
Međutim, ako ste ljubitelj Den Brauna, svakako obratite pažnju i na Ketrin Nevil. Nju upravo tako i predstavljaju, kao ženskog Den Brauna. Ja se ne bih baš složila da mogu da stanu ruku pod ruku, ali nije ni ona loša, pa ću je svakako preporučiti. Njene knjige su nešto sporije, ali svakako su jako zanimljive. Ako tek pošinjete sa Den Braunom, preporuka je da krenete od knjige „Anđeli i Demoni“ ili pak od planetarno poznate „Da Vinčijev kod“. Što se Ketrin Nevil tiče, knjiga od koje treba krenuti je svakako „Osmica“.
E sad, ako volite ovaj žanr, a volite i ljubavne romane, jedna od najzanimljivijih knjiga koju sam ja pročitala je „Julija“, En Fortije. Ona se zaista temeljno pozabavila Šekspirovom temom Romea i Julije i došla je do, navodno, prave priče… Njena junakinja nam otkira šta je prava istina i ko su zapravo bili pravi Moneki i Kapuleti.
Trileri
Od trilera, pošto je to žanr koji ja jako često čitam i u kom zaista uživam, ja imam za vas čak šest knjiga kao preporuku, od kojih su dva od domaćih autora. O daaaa, i kod nas ima ozbiljno dobrih trilera. 😉
Tu je svakako čuveni Harlan Koben, čija je ova knjiga sa slike izašla čak i u ediciji „Dragulji Lagune“. Ako je to tako, onda znate da je zaista jedan od čitanijih romana. Zatim, tu su nezaobilazni Donato Karizi i njegov roman „Šaptač“. Već i vrapci na granama znaju za ovog autora i koliko nas je sve oduševio upravo ovim njegovim romanom. Zatim tu su dva romana, za koja mogu slobodno da kažem da su jedni od ubedljivo naboljih trilera koje sam pročitala ove godine. Meni su bar najviše legli. U pitanju su „Bašta leptirica“ i „Iza zatvorenih vrata“. Dva potpuno različita, a vrlo jeziva trilera, čak reći i na granici sa hororima.
I od domaćih autora, imam za vas dva vrtoglava trilera. Jedan je od autora Marka Popovića, koji sad čak i snima neku seriju ili film ako se ne varam. Ono što sigurno znam je da je on pisao i roman uporedo sa scenarijem za ekranizaciju. Nisam se davno informisala da vidim dokle se stiglo sa tim, tako da ne mogu da vam dam neke bolje informacije. U svakom slučaju, poznavajući Markov prvi triler koji sam pročitala, jedva čekam da njegovu priču vidim i na velikim ekranima. Drugi pisac je ni manje ni više nego naša poznata glumica Ivana Mihić. Gotovo da niko nije pričao o ovoj knjizi, nigde se ne spominje, a ja prosto ne verujem zašto. GENIJALNA knjiga!!! Žao mi je samo što Ivana nije napisala nastavak, mada je po mom mišljenju itekako imala prostora za tako nešto.
Komedije
Sa trilera skačemo na komedije.
Oko ove prve knjige „Opet ON“, bilo je mnogo polemika i sad znam da će me jedan deo njih koji nisu pristalice ove satire razapeti, prvenstveno zato što svi mi smatramo da se na račun Hitlera i njegovih zlodela ne treba sprdati. Slažem se, međutim, ovu knjigu ne treba smatrati samo kao satiru, već i kao poziv na buđenje. Jeste da će neke od vas knjiga nasmejati, upravo na onaj način kako je to učinio i Čarli Čaplin u legendarnom filmu „Veliki Diktator“, ali bi trebala i da nas dobro zamisli koliko današnji ili budući diktatori na čitavoj planeti imaju ozbiljno jako oružje, jače od bilo kojeg vatrenog oružja.
A druga knjiga je zapravo zbirka priča, odnosno eseja. Od momenta kada sam autora ove knjige Lazara Džamića poslušala u jednom njegovom televizijskom intervjuu, ja sam poželela ovu knjigu da pročitam. U pitanju je neka vrsta paralele njegovog života u Engleskoj i u Srbiji i razlika između Engleza i Srba. Gde se naši mentaliteti prepliću, a gde se razilaze. Iako knjiga spada u domen esejistike, ja sam je svrstala u ovu grupu, jer će vas knjiga, osim što ćete se prepoznati u njoj gotovo sigurno, dobro i nasmejati.
Moderna psihologija i enciklopedije
Pre nego što pređemo i na poslednje, a meni svakako jedne od omiljenih žanrova, a to su ljubavni romani, hajde da vam dam i koju preporuku vezano za ono što spada u nefikciju.
Oko moderne psihologije, ja pre par meseci nisam mogla ni da pretpostavim da ću moći da vam dam preporuke takvih knjiga, jer takve knjige jako retko i čitam, gotovo nikad. Pa eto…
Knjiga koju moram da vam preporučim, nalazi se i na TOP listi na mestu broj 1, najprodavanijih knjiga već neko vreme, čak i nekih nezavisnih knjižara. U pitanju je knjiga „Uspeh, što da ne“ autora Džeka Kenfilda. Kupila sam je zbog toga što su svi pričali o njoj, misleći da će to biti još jedno veliko razočaranje. I jeste da je na prvi pogled vrlo američki napisana, ali ako malo bolje razmislite, primenjiva je apsolutno na svakoga i svugde. Dakle, moja zaista topla preporuka, a Vulkan je za sajam, naravno, pripremio i dopunjeno izdanje ove knjige, taman da me nasekiraju i da me svrbi kupovina knjige koju VEĆ imam (ali hoću i to dopunjeno izdanje, i šta sad činiti?!). :
Druga knjiga je enciklopedija mode. Jedno vanvremensko izdanje, zaista. 🙂
Nju sam ugrabila na prošlom Sajmu knjiga i to po nekoj zaista pristupačnoj ceni i nisam zažalila ni dinara. Ali prvenstveno način na koji je ova knjiga urađena, potpuno u skladu sa temom, to je zaista za priču. Plišana haljina od čipke na koricama (da, zaista je pliš i zaista je reljefna čipka), tvrd povez (naravno), štampa u punom koloru… jednom rečju SAVRŠENSTVO. Kroz ovu enciklopediju se možete upoznati sa istorijom mode od najranijih vremena od kada je čovek počeo da stvara odeću, pa sve do danas. Upoznaćete se sa nazivima odevnih predmeta, preko različitih kultura i tradicija, do svetski poznatih brendova, modnih ikona i dizajnera more. Kada je budete uzeli u ruke, biće vam jasno ovo moje oduševljenje ovom knjigom. 🙂
Ljubavni romani
Huuuuh, stigosmo i do famoznih ljubavnih romana o kojima ja stalno i mnogo pričam. Pa šta ću kada volim ljubiće raznih vrsta i podžanrova. Uvek je opuštanje uz malo otopljavanja srca dobrodošlo svima nama. Pa zar ne?!
Pošto ljubiće mnogo i čitam, tako sam i upoznata sa mnogo podžanrova koji se ovde pojavljuju. Nisu mi svi ti podžanrovi omiljeni, reći ću vam koji svakako jesu, pa hajde da ne gubimo vreme…
Regency Romance
Ljubići iz ove kategorije su mi svakako jedni od omiljenih. Engleska aristokratija, intrige, spletke, satire, pomalo i vrlo lepo i , da tako kažem, prizemno sročene erotike (to u svetu zovu SOFT erotic). Dakle, raznežiće vas, zainteresovati, okupirati, nasmejati i podsetiti na to da smo u ovom ludom i brzom svetu svi pomalo zaboravili na romantiku.
Mnogo je romana koje bih vam preporučila, ali naši srpski izdavači, koje možete nabaviti kod nas, nisu se baš pretrgli u izdavanju ovih knjiga, pa se mi eto snalazimo da nabavljamo sjajna Hrvatska izdanja (Mozaik, Znanje i svakako Naklada Neptun iz Zagreba).Oni su oni postali maheri u ovoj kategoriji. Naši izdavači, sve što bi trebalo da učine je da samo pregledaju spiskove izdanja ova tri izdavača iz susedstva i neće pogrešiti u planovima, ako se odluče da nas obraduju nekim novim izdanjima.
Ali, ako treba da vam preporučim nešto što možete nabaviti baš sada na Sajmu knjiga ili u našim knjižarama, to će svakako biti Eloiza Džejms. Kraljica nad kraljicama Regency romana. Tu je i Amanda Kvik, ali ja ću se osvrnuti samo na one koje sam dosta čitala, pa će taj izbor biti ipak Eloiza.
Potražite na mom blogu neke preporuke u vezi njenih romana koje sam već pisala, kako ne biste pogrešili u redosledu kupovina, jer se kod nje ipak moraju pratiti serijali. Ako niste ništa do sada čitali, krenite od romana „Moć žudnje“ i „Očajne vojvotkinje“. Što se Očajnih vojvotkinja tiče, to baš i nije pravi redosled odakle krenuti (objasnila sam u utiscima i zašto), ali moramo pratiti naše izdavače onako kako su oni rešili da ih izdaju. Šta da se radi…
Savremeni ljubavni romani (i poneki čiklit)
Verovatno se pitate koja je razlika između klasičnih ljubavnih romana i čiklita. Pa čikliti su uglavnom vesele ljubavne komedije, a ljubavni romani generalo mogu i ljubavne drame i romani sa malo primesa SOFT erotike. Ja ću ih ovde malo izmešati, ali objasniću koji je koji. Imam dosta preporuka, jer ja ovaj žanr takođe obožavam.
Ovih pet romana gore na prethodnim slikama su uglavnom čikliti, ali ja ih naprosto obožavam. Od svih ovih, ako bih morala da izaberem zaista najomiljenije, to su „Tebe želim“ i „Voli me, ne voli me“. Ali, ako ste ljubitelj ljubavnih komedija, bilo koji od ovih romana da odaberete, nećete pogrešiti.
A imam i preporuku jednog mnogo slatkog domaćeg čiklita, što je prava retkost kod nas. U pitanju je roman „Ponovo s njim“, meni jako drage spisateljice Nataše Ikonić. Pisala sam vam davno i o ovom romanu, pa je red da se podsetimo i njega. 🙂
New Adult (ovaj podžanr nažalost kod nas još nema prevod, niti je uveden kao kategorija)
Ovo je žanr koji se bavi temom mladih od 18-26 godina, ulgavnom. O ovom žanru sam već mnogo pričala. Sve u svemu u pitanju su mahom ljubavni i životni problemi mladih. Od završetka škole, fakulteta, prvih poslova… To uključuje i neka prva seksualna iskustva, pa samim tim spada i u žanr opet soft erotike, mada nije baš uvek nužno tako, jer je nekada u pitanju i middle erotika, što bi kod nas značilo da nudi i malo ekplicitniji sadržaj. Ovaj žanr ja mnogo volim, ali u poslednje vreme predstavlja i granicu eksplicitnosti preko koja ja više retko kada prelazim.
Među ovim romanima ima dosta toga što mi se dopada, uglavnom tu nema mnogo grešaka u odabiru, bar što se mene tiče, tako da su mi svi vrlo dragi koje sam pročitala do sada. Ali evo, izdvojiću one koji su se meni do sada nekako najviše dopali.
Tu su svakako Samanta Jang i njen serijal „Dablin strit“. Ako poželite da ga pročitate, krenite od prvog dela koji i nosi naziv serijala. Kako serijal odmiče, tako su joj knjige sve bolje i bolje, a svaka knjiga prati neke druge likove koji se kroz ceo serijal
prepliću. Zatim, znam da nije omiljena svima, ali meni svakako jeste, a to je S. K. Stivens. Imali su mnogi problema s njenim romanima, jer ima tu dosta spornih momenata. Ljubavni trougao je u pitanju i pošto prati samo jednu priču u dve prilično obimne knjige, neki su je smatrali presporom… ali ja volim spore romane kada je ovaj žanr u pitanju, tako da… stvar afiniteta. Tu je prva knjiga „Zanesena“ i žao mi je što nisu nastavili sa izdavanjem njenih knjiga, pa sam ja morala da se dovijam i da ih nabavljam na engleskom. 🙁
Zatim, tu je Mia Šeridan, sa njenom predivnom pričom o Arčeru, Penelopi Vord sa dva standalone iliti zasebna romana „Zabranjena strast“ i „Kao pas i mačka“ (šugavi prevodi naslova jer nemaju veze s mozgom, no dobro…) i naravno svim ljubiteljima ovog žanra, jedna i neprikosnovena Kolin Huver. E, ako uživate u ljubavnim romanima, ovaj će vas potpuno emotivno osakatiti. Pisala sam i o njemu…
Erotski romani
E, kada su u pitanju erotski romani, ja bih volela da pročitam neke starije klasike iz ove grupe, jer su svi novi romani počeli već pomalo da me nerviraju. Sve se svodi na neke milionere, milijardere, neke najčešće vrlo promiskuitetne likove, pa sve to još začinjeno vrlo „sočnom“ i u detalje desktiptivnom erotikom. Sve je nekako počelo da se mulja u glavi, sve mi to nešto isto i dosadno i više pojma nemam koji je koji roman…jer skoro svi, manje ili više, liče na ovaj serijal:
Daaaaa, svi pomalo liče na famoznih „Pedeset nijansi sive“. 🙂 Kada se pojavio, zagrizla sam i ja. Priznajem! Obuzela me je priča potpuno, ali posle se pojavila gomila nekih pokušaja da se napravi još jedan takav bestselerski fenomen, ali to se nije desilo.
Jeste da je ovaj serijal možda i najgore napisan od svih koji se pojavljuju, u nekom literarnom i stilskom smislu, ali svima nama je i dalje omiljen. A meni čak i jedini u kom sam ja zaista uživala. Uživala u smislu da me je terao da nastavim na čitam, da me je zanimalo gde to priča vodi i da nisam dolazila do daha. Svi ostali serijali kod mene nisu izazivali takvo interesovanje, često nisu izazivali gotovo nikakvu emociju, mada sam ja iskreno priželjkivala da se to desi.
Iako prelazi tu neku granicu mog ukusa što se erotike u pisanoj formi tiče, ja sam u njemu zaista uživala. Ta dva lika mislim da će ostati da žive i dalje u svetu beletristike, svidelo se to ljudima ili ne, a mislim da je glavni razlog tome to što je to još jednom ispričana bajka o lepotici i zveri, na jedan mračan i sasvim nov način, pod napomenom +18. 🙂
Dakle, iz ove grupe, samo FSOG. 🙂
Nežanrovske knjige
Znam da postoji mnogo knjiga koje važe za nežanrovsku literaturu i da najčešće one bude interesovanje onih koji od literature traže ono „nešto više i nešto dublje“. To se obično definiše i kao slojevitost pripovedenja. Autor pripoveda jednu naizgled običnu priču, koja će nas navesti na razmišljanje i vrlo nenametljivo nas podstaći da razmislimo o poruci koju je želeo da nam prenese.
Ja nekako mislim da frankofoni pisci tu prednjače. Bar je to neko moje iskustvo, koje nije baš Bog zna kakvo, ali ovde pričam o svom iskustvu.
Bilo je tu mnogo pisaca koji mi se nisu dopali, ali oni koji zaista jesu su ova dva francuska pisca.
Potpuno briljantna Fransoiz Sagan. Njene knjige SVE želim da nabavim i pročitam, a kupila me je sa knjigom „Volite li Bramsa“. Neće se dopasti svima, gotovo sam sigurna u to. Čitaćete njenu priču misleći ‘zašto ja zaboga čitam ovu melanholičnu dramu, gde je svrha ovog romana?’, dok ne dođete do poslednje strane. Tu će vam se, ako ste je dobro shvatili, upaliti lampica. Obično su ovi nežanrovski pisci vrlo kratki u svojim pričama, neće vas baš previše smoriti, ali valjda je u tome i njihova maestralnost. Za kratko vreme i u malo reči, potpuno nenametljivo će vam preneti neku poruku. Ne dopada se to meni baš uvek, da se razumemo, a najčešće hvale pisce koji prenose za mene krajnje nebitne poruke ili nekada samo izmišljaju poruke tako da treba da izigravamo detektiva za smisao. Ali kad naiđe ovakva autorka, ja tu više nemam šta da dodam. Jedno kratko i vanvremensko štivo po mom mišljenju.
I onda se pojavi i nešto malo lepršavije, a opet francuski autor. „Ako ti tako želiš“, Brino Komb. Ovo je za one koji ne mogu baš da podnesu previše melanholične romane, ali žele jednu lepu priču da pročitaju. Može se klasifikovati i u ljubavni roman, mada svaki od ovih nežanrovskih svakako može pripadati nekoj grupi – ljubavni, drama… pa tako i ovaj. Samo što vam neće biti tako sumorna i depresivna knjiga kao u skučaju autorke Sagan.
I, mada ovo nema baš mnogo veze sa ovom grupom i prethodno spomenutim knjigama, ja ću ovde za kraj da ubacim i knjige meni jako dragih mladih pisaca, Tamare Kučan i Aleksandra Đuričića Ash-a.
Đuričićeva knjiga „Surf na crvenom talasu“ je možda više nežanrovska, dok su Tamarine knjige „Indigo“ i „Profajler“ totalna suprotnost tome. Ona piše knjige koje imaju primesa svih mogućih žanrova da na kraju prosto nemate jasnu sliku gde biste je svrstali.
Oboje potpuno sjajni. Ponovo, ni njih dvoje kao pisci nisu za svakoga, posebno ne za one koji su skloni da se zaljubljuju u likove i koji su skloni razumevanju likova. Ta dva pisca su meni fascinantna upravo zbog toga što nikako ne možete da razgraničiti ko je tu protagonista, ko je antagonista, a svi vam deluju kao potpuni antagonisti. Ja sam njihove romane i nazvala „svet večitih antagonista“. I, još jedna mala napomena je da nisu za one homofobične i one koji su gadljivi na malo liberalnije stavove i razmišljanja. 😀
Zaključak
Eto, dragi moji, nadam se da sam vam dala dobre predloge „za svačiji džep“, što se kaže. Trebalo mi je punih nedelju dana da ovaj spisak sastavim, da vam sve detaljno i objasnim, tako da bi ovaj spisak mogao da bude čak i neka vrsta moje retrospektive za sve ovo vreme koliko se družimo, mada ima tu i knjiga koje sam čitala davnih dana….
Ja sam ove preporuke trebala vama dati još u subotu uveče… međutim… ja sam malo potcenila ovaj posao. Ne samo oko toga da vam uslikam sve moje preporuke za vas, nego i oko prikupljanja vaših predloga. Mada, na kraju, slomilo se i na mom spisku za sajam. Moj spisak želja je toliki da bi vredeo verovatno koliko i moja godišnja plata, u najmanju ruku. 🙁
Kao da već nemam dovoljno knjiga kod sebe…
Nadam se da mi nećete zameriti što se nisam na samom otvaranju Sajma knjiga pridružila svim mojim kolegama book blogerima u preporukama, već što to evo činim pred vikend i pred poslednje dane i sate trajanja sajma. U svakom slučaju, za one koji još nisu bili, eto prilike da možda koriguju spisak planova kada je kupovina i nabavka knjiga na sajmu u pitanju, a za sve vas koji ste već bili, ili pak niste ni u mogućnosti da ove godine posetite 63. Sajam knjiga u Beogradu, ovo može poslužiti kao preporuka za prilike kada god budete posetili neku knjižaru ili budete lovili neke popuste knjižara.
Preporuke koje ste i vi slali su u nastavku teksta. Hvala vam svima
beskrajno koji ste se priključili i davali preporuke. Vaše predloge, naravno, neću komentaristi. Bilo bi previše da i to pretresam, jer ovaj post ne bi ugledao svetlost interneta još dugo dugo.
Znam da je ovaj članak predugačak i da će ga malo ljudi pročitati do kraja, ali ja ću se evo ovde zahvaliti svima koji su ostali do kraja. Svaka vam čast, i vama i meni. 😀 hahahaha
Mora da mnogo volite knjige, ako čitate ove moje poslednje redove ovog gigantskog posta…
Ja sam na Sajmu knjiga na dan zatvaranja sajma u nedelju 28.10.2018. od jutra do mraka, ceo dan. Hvala i dragim ljudima iz izdavačke kuće Vulkan koja mi je poslala pozivnicu i propusnicu za ovaj veliki događaj. Hvala ljudi!!! 🙂
Premda je meni uvek jedan dan sajma malo, potrudiću se da ovom prilikom obiđem sve meni drage ljude, izdavače i pisce… Vidimo se sutra tamo!
Pozdrav za sve knjigoljupce!!! 🙂
Vaše preporuke
+ Moje želje
Sve ono što mi trenutno pada na pamet da želim. Naravno daleko od toga da ću moći sve da kupim, neću moći ni petinu, verovatno, a i kada odem tamo uvek se taj spisak promeni hiljadu puta. Dosta sam brbljala, bez nekih objašnjenja, evo preliminarnog spiska…
