Devojka sa bisernom minđušom je zaista izuzetna knjiga u kojoj sam uživala od prve do poslednje strane. Pravi dragulj od knjige, kratko i jednostavno, ali tako bogato i živopisno.
U njoj je opisan period 17. veka, suočavanja sa teškoćema tog vremena, siromaštvo, klasna podela i moralni načeli sa kojima se glavna junakinja suočava.
Mene je impresionirao način na koji je autorka opisala proces stvaranja slika i sposobnost umetnika da prenese.
Iako nema mnogo dešavanja i preokreta u celoj knjizi ipak postoji stalni osećaj napetosti. Jezik kojim je napisana knjiga je izuzetan. Čitalac se savršeno transportuje do 17. veka u grad Delft.
Opisane su klasne podele, veoma jasno definisane, način na koji se živelo u tom periodu. Opisano je i u nekoj meri šta je religija nekima predstavljala, kako su se bukvalno prolačile kroz život devojke koje su radile kao sluškinje u to vreme. Jedno izuzetno teško i tužno vreme, vreme siromaštva, bahatosti, neznanja i bolesti. Trejsi Ševalije je to veoma živo opisala. Ja bih je nazvala kraljicom deskripcije jer sam mogla da osetim, vidim i skoro pa da opipam sve što je u knjizi opisala. Mada nema momente „ekplozije“ priče, to mi nije mnogo zasmetalo i roman mi ni u jednom momentu nije posto dosadan. Naprotiv, veoma je obuzimajući i kao magnetu sam se vraćala priči.
Treba spomenuti i to da je ova knjiga nastala ispirisana pravom slikom Devojka sa bisernom minđušom holandskog slikara Johanesa Varmera koja se nalazi u muzeju u Hagu trenutno.
Postoji i film koji je odlično urađen, ali ja predlažem da prvo obavezno pročitate knjigu, pa te onda pogledate film.