Indigo – Tamara Kučan

UH! Odakle početi sa utiscima o knjizi „Indigo“ fantastične Tamare Kučan?! U poslednje vreme često počinjem svoje postove ovom rečenicom kada mi se neka knjiga posebno dopadne. Knjiga otvara mnoge teme i ne znam o čemu pre da pričam. Hajmo, kao i uvek, prvo od mog sinopsisa. Potrudiću se da vam u njemu što manje toga otkrijem…

„INDIGO“ – MOJ SINOPSIS KNJIGE

Sara je devojka veoma burne prošlosti. Dolazi iz Srbije gde je doživela jednu veliku, izgubljenu, tragičnu i neobičnu ljubav. Nakon gubitka čoveka kog je volela, odala se najgorim porocima. Sve dok nije upoznala Filipa. Sa njim započinje jedan sasvim novi život u Londonu. Život joj naizgled deluje kao bajka sve dok njena nemirna duša ne shvati da se našla u kavezu među ljudima koji nisu ni nalik njoj. Ništa joj se konkretno loše ne dešava, ali se ona oseća zarobljena u velikom i skupom stanu u kom boravi, sa novcem koji sada ima ali joj ništa ne znači, završava studije fizike koju ne voli i koprca se kao riba na suvom u braku u kom je, kako ona ima utisak, nešto ozbiljno počelo da škripi. I mada sa svojim suprugom živi jedan vrlo neobičan, liberalan i slobodouman život što joj u neku ruku pruža prividnu slobodu, ona nikako nije zadovoljna. Sve do jednog momenta kada u njen život i život njenog supruga potpuno neželjeno i nenadano uleti jedan misteriozan čovek…

Na samom početku romanu stoji rečenica:
„Sara je ubijena. Ja sam je ubio. Inače sam… Kao i Sara, nekada voleo rečenicu: Mrtvi su živi, a živi često mrtvi.“
Čije su to reči i šta se dalje zbilo, saznaćete u ovom romanu koji se ne ispušta iz ruku.

MOJI UTISCI O KNJIZI „INDIGO“

Jedna nesvakidašnja priča. Knjiga koja ne ostavlja prostora da je napustite ako vas povuče. Budi tugu, paranoju, strahove i jezu. Ma koliko da vam se priča dopada ili ne i ma koliko da se ne možete poistovetiti sa glavnim likovima, prepoznaćete se u nekim njihovim problemima, tugama i najvećim strahovima.

Autorkin stil mi se mnogo dopao. Razlikuje se od svega što sam do sada pročitala. Poigravala se dinamikom i tempom na jedan veoma neobičan način za naše prostore, svojstven samo veoma iskusnim piscima. Tačno je znala šta i kada želi da postigne kod čitalaca. Dočaravala je tugu, histeriju, strah, melanholiju, depresiju, bunilo upravo kroz tempo i dinamiku i to veoma opipljivo…

Znate one momente kada posle samo jednog poglavlja imate utisak da nije samo lik iz romana trčao uz stepenice u nekom svom histeričnom napadu, nego da ste to bili i vi. Kratke efektne rečenice posle kojih shvatite da ste više od pola minuta zadržavali dah.
Možda nisam kompetentna da dajem neke dublje analize i sudim o delu na nekom višem nivou, ali ono što sam ja mogla da zapazim je da Tamara, iako veoma mlad pisac, može da se pohvali književnim stilom dostojnim velikih pisaca.

Ono oko čega sam ja bila skeptična je to da su likovi njenih romana najčešće žene bez morala, bez grže savesti, veoma slobodoumne, provokativne i odane porocima. Prostitucija, poslovne pratnje, tajne visokog društva, poligamija, sex, droga i velike kontraverze… Sve se to pojavljuje u njenim romanima i to je nešto na šta bih upozorila, za one koji takve priče ipak ne mogu da podnesu. Recimo da je iskoristila profile devojaka kakve danas možemo videti po raznoraznim rijaliti programima i dala im ulogu u poučnim i zanimljivim pričama koje će vam ispričati. Ja to tako vidim. Imala sam i ja momente u toku čitanja kada sam mislila da će autorka iskočiti iz šina i da ni ja više neću moći da podnesem njene likove, ali me je pričom, tokom, dinamikom i izražavanjem konstantno vraćala i ubeđivala da je ipak poslušam do kraja. Navodila me je da ne odustanem. Nešto me je konstantno vuklo i prikivalo za knjigu.

Ukratko da rezimiram, nedopadljivi likovi sa dna socijalne i moralne lestvice koji većini od nas nisu ni malo bliski, a opet kroz njene reči veoma ubedljivi, efektni i sa nekom posebnom edukativnom svrhom pretvoreni u aktere.

Osim toga, teme njenih romana su veoma škakljive. Teme o kojima se malo zna i govori. Teme koje su u društvu u kom živimo višedecenijski tabu, a iza njenih priča stoje veoma temeljna istraživanja. To je posebno za svaku pohvalu. Potpuno mi je jasno zašto je pobrala velike simpatije Udruženja književnika Srbije, čiji je ona jedan od najmlađih članova. Pisanjem se bavi od svoje sedamnaeste godine i ovo je njen deveti roman. To stalno ističem jer, ma koliko da je danas sve to vrlo diskutabilno, ipak nije baš bez razloga i nije zanemarljivo.

Isto tako mi je jasno zašto se u komercijalizovanim izdavačkim kućama nije pronašla, pa je otvorivši svoju izdavačku kuću dobila prostora da se izrazi tačno kako ona želi.

Zašto baš ovaj cvet i koji je to tačno cvet? Zašto baš ta krilata demonica, ko je ona i šta ona po mitologiji predstavlja i simbolizuje? Zašto skica tetovaža?… Sve su to pitanja na koja ćete dobiti odgovor u knjizi. ?

Inače, ovaj moj crtež je neko moje viđenje tog mitološkog bića koje se čak spominje i u Bibliji verovali ili ne, a koju danas nazivaju i „Crna boginja“. Ja namerno nisam želela da se njen simbol jasno vidi, jer se danas koristi u veoma negativnom kontekstu, no dobro…

Bilo je tu još nekih možda karakterističnijih fugura i simbola koji se spominju u knjizi ali koje nisam želela da skiciram jer su za mene i moj ukus već previše morbidni i zastrašujući.

INDIGO NAŠE STVARNOSTI

Ono zbog čega je na mene ovaj roman ostavio tako snažan utisak je što ja živim u Vojvodini, koja je, kako neke poražavajuće statistike kažu, „plodno tle“ mnogih neregistrovanih verskih udruženja, kultova ili sekti. Neke su bezazlene, a neke veoma opasne, zlonamerne i destruktivne. Iako ne postoji pravilo, statistike govore da su im tinejdžeri, kao nedovoljno formirane ličnosti podložnije lakšoj manipulaciji, najčešća meta.

Pokušaću da vas samo upozorim na neke stvari.

Mnogi od nas smo svesni toga da tako nešto i te kako postoji u našem društvu, ali nemate baš taj osećaj prisutnosti ako se sa time niste susreli lično na ovaj ili onaj način.

Neki od nas jesu bili svedoci priča iz veoma bliskog okruženja. U mom okruženju je nažalost bilo takvih primera tragično okončanih života što je bilo prouzrokovano upravo uticajem nekih destruktivnih sekti. Nisu to samo izmišljene priče. Život nekada snima mnogo gore horor filmove od onih koje viđamo na bioskopskim platnima. Sve je to naša surova realnost koja nas tera da budemo na oprezu i da pazimo kome verujemo oko sebe.

Najčešće se ljudi brane nevericom. Prva reakcija na priče koje čuju je da se nešto preuveličava. Obično se ljudi ograđuju na uoravo taj način odbijajući da poveruju da je tako nešto uopšte moguće i da su to čaršijske priče i prepričavanja.

NE, NISU! Verujte da nisu!

Ko zna koliko je takvih priča o kojima se malo zna, a o kojima čujemo samo povremeno u nekim emisijama i kroz priče ljudi koji su stidljivo rešili da o tome javno progovore. Najčešće prođu kao isečci iz crne hronike koju obično niko ne čita.

Moja poruka je – Ne zanemarujte znake koje vidite oko sebe čak i na vama bliskim ljudima. Paranoja je jedno, ali opreznost i strah ipak moraju biti prisutni u vama radi zdravog rasuđivanja i pomoći da razgraničite puteve. Pazite svoju decu. Ona su najosetljivija. Ne pripisujte promene na njima fazama u odrastanju, krizama identiteta, adolescenciji ili bezazlenim šalama društva u kom želi da se dokaže. Uključite intuiciju, otvorite oči široko i slušajte šta vam razum govori.

Reagujte na vreme, jer dok vi dremate, zlo ne spava.

MENI OMILJENI CITATI IZ KNJIGE

Ova knjiga ih ima i previše, ali ‘ajde da izdvojimo one najzanimljivije koji se često spominju.

CITAT 1

Mi ljudi, više verujemo pogledu, nego osećaju. Očekujemo rogato, crveno biće u plamenu. Ako mislite da je đavo isključivo to, varate se. Može da se maskira u ljude koji vas bole, u poroke koji vas ubijaju, u neostvarene snove koji vas lome, u adrenalin koji vas podiže samo da biste pali. Đavo pažljivo bira kostim kojim će sakriti svoju pravu nameru i lice. On ne želi da bude prepoznat, želi da verujete da ne postoji, tako je igra zanimljivija. Čoveče nezasiti, oazo želja i poraza… Takav naivan si mu najbolji! Tvoja spremnost da se dokopaš svega što liči na sreću, tvoje tužne želje, propali snovi, pomoći će mu da odabere kostim. On je kameleon. Nekada će biti prijatelj koga želite da imate. Nekada ljubav koju ne možete da prebolite. Kakav god frak odabrao za čajanku na kojoj će vas nesebično gostiti, nema besplatnog čaja. Dobićeš sve što poželiš, izgubiti sve što voliš.

CITAT 2

Ljudi se čitav život bore za moć. Veruju da će moć dobiti karijerom, ugledom, novcem. Pomalo tužna istina o toj borbi je ta da moć spava u očima. Nekada je jedan pogled dovoljan da ti pokida dušu.

CITAT 3

„Kada sam upoznala Filipa, njegove oči su mi izgledale kao duboka jama puna zvezda“.
„Ne mogu da osporim da ima prodoran pogled, ali…Traganje za lepotom u drugom je najveća zabluda ljudi. Zar nikada nisi pomislila da su zvezde koje si ugledala, tvoj odraz?“

CITAT 4

Ne postoji jedna laž. Laži su kao i demoni, skriveni u nama, ljudima. Probudiš jednog, deset ti poželi dobro jutro.

CITAT 5

Svaki beg je vraćanje onome od čega bežiš.

KORICE

Jedino što mi se istinski nije dopalo na ovoj knjizi su korice. Jeste da na neki način simbolizuju slepilo i zarobljenu dušu, ali previše asocira na ove popularne ženske erotske romane i sapunice koje su danas popularne pa stvara konfuziju. Možda autorka nije imala dovoljno vremena da se time malo dublje pozabavi ili je imala neku viziju koja nije bila baš najuspešnije pretočena u delo. Ne znam. Znam da roman nudi obilje asosicijacija kojima je mogla ovaj roman „obući“, a da pritom ne otkrije previše. Ja volim ilustrovane korice mnogo više od fotografija i mislim da se dobrim ilustracijama može izvući srž samog romana koja će biti jasna čitaocu tek nakon pročitanog romana, a opet dovoljno primamljiva novim čitaocima.

No, dobro, ne može baš sve uvek biti savršeno i neko angažovanje ozbiljnih ilustratora može biti veoma neisplativo. Ipak, eto neka to bude jedna mala sugestija  i predlog Tamari da malo više obrati pažnju na dizajn korica u nekim svojim narednim radovima. Neke njene ranije knjige su po koricama bile mnogo uspešnije. ?

Dakle, korice ocenjujem samo jednom prolaznom dvojkom jer prepoznajem pokušaj i nameru. T0 ipak nisam uzimala u obzir kada sam romanu davala ocenu na GoodReads-u. Mislim da ne bi bilo u redu da ovako sjajnom romanu smanjujem ocenu samo zbog korica, iako su korice meni veoma važne. Onaj ko me poznaje, to već vrlo dobro zna. U kritikama korica umem da budem veoma stroga ? ?

BOOK TREJLER ZA KNJIGU „INDIGO“

Ni on nije baš najsrećnij urađen po mom skromnom mišljenju, no dobro…

ZAKLJUČAK

Knjizi „Indigo“ sam dala maksimalnih ★★★★★ (5*) na GoodReads-u.
Što se mene i mojih utisaka tiče imate moju veliku preporuku ove knjige, ali samo za one hrabre, otvorenih shvatanja i za one, kao što već rekoh, manje osetljive čitaoce koji su spremni da se suoče sa ogoljenom istinom, najliberalnijim načinima života i najluđom maštom. Tamarin svet ume da bude prava mentalna fiskultura. Ako mu otvorite um i srce, može biti tajfun koji će vas pogoditi.

UDOMLJAVANJE KNJIGE „INDIGO“ TAMARE KUČAN

Zajedno sa ovim utiscima želim da nekome poklonim ovaj moj primerak knjige „Indigo“. Teška srca se odvajam od nje, ali nije mi žao ako znam da će je još neko pročitati.
Udomljavanje će biti isključivo na Facebook stranici i prijava će trajati samo u toku utorka 28.2. do ponoći, tačnije do 23:59h.
Facebook nije odgovoran za ovo darivanje (to opet moram da naglasim :D). Važiće kao i prošli put za teritoriju Srbije, Hrvatske, Crne Gore, BiH i Makedonije.
Proverite na Facebook stranici kako da sudelujete – ZEMLJA KNJIGA NA FACEBOOKU…

I takoooo… Kada me neka knjiga pomeri sa mesta i ponese onda ja ne znam šta je dosta pa pišem i pišem… ?

Do nekih novih utisaka…
Ljubi vas sve vaša knjigoholičarka iz Zemlje Knjiga.

O knjizi na stranici izdavača Urban Art – OVDE.
Osim na stranici izdavačke kuće Urban Art, knjigu možete nabaviti i u svim Delfi i Laguna knjižarama: LINK

ZVANIČNI PODACI O KNJIZI: