Edgar Alan Po – Biografija

Edgar Alan Po je rođen 19. januara 1809. u Bostonu (SAD). Njegovi otac i majka, Dejvid i Elizabeta su bili glumci.

Preminuli su oboje u roku od dve godine nakon njegovog rođenja. On je zatim odveden u Ričmond gde je živeo neko vreme sa Džonom Alanom, trgovcem, koji ga prima kao sina, nakon čega je poslat u Englesku gde je pohađao školu od 1815. do 1820.

Nikad nije bio legalno usvojen, pa je prezime Alan uzeo kao svoje srednje ime.

Po 1826. odlazi na studije na Univerzitet u Virdžiniji, ali biva izbačen zbog kockarskih dugova, što ga dovodi u svađu sa Džonom Alanom koji ga se tada odriče kao sina. Bio je veoma vezan za svoju maćehu, gospođu Alan. Njena velika želja je bila da pomiri svog muža i njihovog posinka. Uspela da ih nagovori da sklope primirje, ali ono nije dugo trajalo.

Anabel Li

U carstvu jednom, pre mnogo leta,
Kraj sinjeg mora sve to se zbi –
Živela jedna devojka lepa,
Ime joj beše Anabel Li;
Njoj samo ljubav na srcu cveta,
Ljubav kojom se volesmo mi.

Bila je dete i mlad bih i ja,
Al’ ljubav strasna tada se zbi,
Što od svih više ljubavi sija –
Mene i moje Anabel Li;
Da takva ljubav u njima klija
Žudeše s neba anđeli svi.

Zbog toga stravno serafim vreba,
Kraj sinjeg mora anđeli zli;
I dunu vetar da sledi s neba
Prelepu moju Anabel Li.
Viteza njenih povorka stala,
Da je od mene odnesu svi;
U grob je morskih spustiše žala,
Da večne snove u njima sni.

Anđele zavist mori u raju,
Jer su upola srećni kô mi.
Da! – samo zato (kao što znaju
Kraj sinjeg mora u carstvu svi)
Sa neba vetar dunu na kraju
I sledi moju Anabel Li.

Tu našu ljubav prebajna što je,
Nju žele mudri i stari svi –
Od njih se više volesmo mi –
Ni anđeli od zavisti svoje,
Niti iz mora demoni zli,
Sklonili nisu od duše moje
Dušu predivne Anabel Li.

Dok mesec zrači, ja snivam snove,
Snove o mojoj Anabel Li,
I viđam oči dok zvezde plove,
Prelepe oči Anabel Li.
I dok po sinjem moru noć pliva,
Ja ležim gde mi draga počiva,
Kraj njenog groba gde tiho spi,
Gde moja draga sad snove sni.
U carstvu jednom, pre mnogo leta,
Kraj sinjeg mora sve to se zbi –
Živela jedna devojka lepa,
Ime joj beše Anabel Li;
Njoj samo ljubav na srcu cveta,
Ljubav kojom se volesmo mi.