Agata KristiKnjiževnica Agatha Christie (prev. Agata Kristi), poznata u svetu kao pisac kriminalističkih romana, objavila je preko 80 romana i zbirki kratkih priča.

Agata Kristi drži svetski Ginisov rekord kao najuspešniji romanopisac svih vremena. Više od njenih dela prodati su jedino Biblija i Šekspirova dela.

Kratka biografija

Agatha Mary Clarissa Miller Christie Mallowan je rodjena 15. septembra 1890. godine u kuci „Ashfield“ u Barton Road, Torquay, Devon u Engleskoj, kao ćerka Frederick Alvah Miller-a, Amerikanca i Clarisse Boehmer Miller, Engleskinje, kao najmlađe od troje dece – brata Monty i sestre Madge, u patrijahalnoj, uglednoj porodici.

Dela Agate Kristi su prevođena više od Šekspira, njena dela su prodata u preko milijardu primeraka samo na engleskom jeziku i u još toliko primeraka na preko 100 jezika na koje su prevedena, tako da sa pravom nosi titulu „Kraljice zločina“.  Za 56 godina njene spisateljske aktivnosti napisala je i objavila 66 kriminalističkih romana, više od 150 kratkih priča koje su objavljene u preko 20 zbirki, na desetine kraćih i dužih pozorišnih komada, od kojih je najpoznatija svakako „Mišolovka“ koja je samo u Londonu u Ambassadors Theatre, igrana bez prekida više od 30 godina i bila izvođena bezmalo 9.000 puta. Nekoliko desetina filmova i TV serija je snimljeno po motivima njenih romana među kojima je svakako najpoznatiji serijal o čuvenom detektivu Herkulu Poaro-u.

U čast svojih književnih dela, imenovana je za komandanta Reda britanske imperije 1956. godine, a sledeće godine je postala predsednik „Kluba detektiva“.
Godine 1971. dobila je najveće nacionalno priznanje, orden Britanskog kraljevstva, tri godine nakon što je njen muž Maks Milovan proglašen za viteza zbog svog rada u arheologiji. Njih dvoje bili su jedan od retkih parova u kom su oba partnera stekla titulu zbog sopstvenih zasluga. Umrla je prirodnom smrću, 12. januara 1976. godine, u svojoj kući u Volingfordu, blizu Oksforda, u 86. godini života.

Agata Kristi i njeno glavno oružje – OTROVI

Mnogi kažu da njena popularnost leži u činjenici da nije šokirala svoje čitaoce nasilnim ubistvima (iako je leševa bilo na sve strane), nego je budila znatiželju kod čitalaca koji su hteli da odgonetnu i sami slučajeve kojima su se „mučili“ njeni najpoznatiji likovi Msje Poaro i Madam Marpl.

Likovi Agate KristiIpak, malo ko bi mogao da pretpostavi da je Agata Kristi odlično poznavala otrove i to veoma prktično.

Ona je svoje znanje o otrovima toliko iznosila svojim čitaocima u svojim romanima da su je čak i patolozi spominjali kao referentni materijal u stvarnim slučajevima trovanja.

To svoje znanje o otrovima stekla je volontirajući u Prvom svetskom ratu kao medicinska sestra u lokalnoj bolnici u Torkveju. Nova uloga zahtevala je učenje, polaganje ispita, da bi se kvalifikovala kao asistent lekara i farmaceuta ili – kako se u to vreme zvalo – dozatorka. Kako bi se pripremila za svet farmacije, morala je da stekne teorijsko i praktično znanje, morala je da nauči hemijske i farmaceutske aspekte posla.

Sve do 1917. Agata Kristi je napisala nekoliko pesama i kratkih priča. Ali, kada je pročitala knjigu Gastona Leruksa, pomislila je da bi i sama mogla da se oproba u pisanju detektivskih priča. Poverila se svojoj sestri Margaret, koja je u to vreme bila etablirani pisac i koja joj je rekla da je to teško. Čak je bila spremna na opkladu da Agata neće uspeti u svojoj zamisli. U tom trenutku probudio se inat kod Kristijeve i ona se bacila na posao.

Dok je radila u ambulanti, počela je da smišlja priču i oblikuje likove. A s obzirom na to da su svuda oko nje bile hemikalije i otrovi – odlučila je da će oružje u romanu biti – otrov.

Tako je nastao prvi Agatin krimi roman „Misterija u Stajlsu“, u kom se prvi put pojavljuju Herkul Poaro, Artur Hejstings i inspektor Džap.

Nastavili su da se nižu romani i ona je ušla u anale svetske književnosti.

Ja ću ovde pratiti sva nova izdanja serijala o detektivu Herkulu Poaro-u Agate Kristi izdavačke kuće Laguna redosledom kako budu izlazila i objavljivati utiske o svakoj pročitanij knjizi redom…

Od svih izdanja odabrala sam baš ova jer su pre svega meni lično zaista veoma lepa i zanimljiva, ali glavni razlog je što su obogaćena nekim do sada neobjavljenim materijalima i spisima koji prate Agatin put stvaralaštva ovih legendarnih detektivskih romana.

Napišite komentar